Saopštenje povodom predloženih izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja
Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu je visokoškolska ustanova sa dugom tradicijom obrazovanja nastavnika, što nas obavezuje da reagujemo na predlog izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV), i upozorimo na potencijalne negativne posledice predloženih rešenja.
Predlogom izmena članova ZOSOVa koji se odnose na obrazovanje nastavnika, a posebno predlogom izmene člana 142, predviđeno je snižavanje zahteva u pogledu zastupljenosti psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina u inicijalnom obrazovanju nastavnika (sa 30 na 20 ESPB), uz brisanje minimalnog zahteva za zastupljenost svake od ovih disciplina. Sledeći ovako formulisan predlog, odgovarajućim inicijalnim obrazovanjem nastavnika bi se moglo proglasiti i ono koje bi se sastojalo iz samo jedne od pomenutih disciplina, ili čak samo iz školske prakse. Istovremeno, predviđa se povećanje obaveznog udela školske prakse u inicijalnom obrazovanju nastavnika (sa 6 na 10 ESPB), pri čemu nije vidljivo da ovu odluku prati obezbeđivanje uslova za realizaciju kvalitetne prakse u školama.
Smatramo da je ovaj predlog problematičan iz nekoliko razloga:
1. Donošenje odluka u bilo kojoj oblasti, uključujući i obrazovanje nastavnika, mora biti zasnovano na relevantnim podacima koji ukazuju na to šta je problem i šta su potencijalna rešenja. U ovom slučaju, nije jasno na kojim relevantnim podacima i analizama se zasniva predlog izmena. Ukoliko se ovim izmenama pokušava rešiti problem nedovoljnog broja nastavnika pojedinih predmeta, jasno je da se to neće postići snižavanjem kriterijuma za obrazovanje nastavnika, jer zahtevnost obrazovanja nastavnika nije uzrok ovog problema. Ukoliko želimo da povećamo zainteresovanost za profesiju nastavnik neophodno je obezbediti bolje uslove za rad nastavnika i pokazivati veće poštovanje prema zaposlenima u školama, a ne smanjivati kriterijume za sticanje uslova za rad u školi. Odgovarajuće reagovanje na aktuelne zahteve prosvetnih radnika je dobra prilika da se pokaže spremnost za iskorak u ovom smeru.
2. Obrazovanje nastavnika je naučna oblast koja se oslanja na različite teorijske pristupe i rezultate istraživanja, a koji bi trebalo da budu jedno od polazišta za donošenje odluka u ovoj oblasti. Umanjivanje značaja psihološkog, pedagoškog i metodičkog obrazovanja u inicijalnom obrazovanju nastavnika ne proizilazi niti iz naučnih saznanja o profesiji nastavnik i obrazovanju nastavnika, niti iz politika i praksi uspešnih obrazovnih sistema.
3. Odluke u oblasti obrazovanja nastavnika treba da budu međusobno usaglašene i da doprinose ostvarivanju ciljeva obrazovanja i vaspitanja oko kojih smo se kao društvo saglasili. Predložene izmene nisu u skladu sa drugim zakonskim i podzakonskim dokumentima koji od nastavnika očekuju kompetencije koje se mogu razviti upravo kroz obrazovanje iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina. Dodatno, nije jasno kako bi smanjivanje zastupljenosti obrazovanja iz ovih disciplina doprinelo ostvarivanju ciljeva vaspitanja i obrazovanja koji su integralni deo ZOSOVa, kakvi su obezbeđivanje dobrobiti i podrška celovitom razvoju deteta, učenika i odraslog, razvijanje osećanja solidarnosti, razumevanja i konstruktivne saradnje sa drugima i negovanje drugarstva i prijateljstva; razvijanje kompetencija za razumevanje i poštovanje prava deteta, ljudskih prava, građanskih sloboda i sposobnosti za život u demokratski uređenom i pravednom društvu; uvažavanje različitosti.
4. Donošenje odluka o obrazovanju nastavnika zahteva promišljanje o uticaju tih odluka na različite aspekte sistema obrazovanja, ali i obezbeđivanje uslova za uspešnu primenu tih odluka u praksi. S druge strane, parcijalizovane izmene zakonske regulative bez odgovarajuće podrške za primenu istih u praksi, kreiraju nove probleme pre nego što vode razvoju, što možemo videti na primeru školske prakse. Naime, iako je školska praksa u iznosu od najmanje 6 ESPB definisana kao obavezan deo nastavničkog obrazovanja još 2009. godine, u poslednjih 15 godina nije urađeno puno na tome da se obezbede uslovi za njenu kvalitetnu primenu, te ona i dalje nije dovoljno vrednovana profesionalna aktivnost nastavnika mentora iz škola, niti je prepoznata kao deo radnog opterećenja univerzitetskih nastavnika koji praksu organizuju. Stoga, povećanje zastupljenosti školske prakse u incijalnom obrazovanju nastavnika, bez obezbeđivanja uslova za realizaciju iste, ne može rezultirati kvalitetnijim inicijalnim obrazovanjem nastavnika.Stoga smatramo neupintim zaključak da predložene izmene ne mogu doprineti poboljšanju kvaliteta niti inicijalnog obrazovanja nastavnika, niti sistema obrazovanja i vaspitanja u celini. Naprotiv, mogle bi doprineti njihovom daljem urušavanju. Stoga, iako se slažemo da bi postojeća zakonska rešenja trebalo preispitati i unaprediti, smatramo da je u ovom trenutku potrebno najpre sagledati aktuelno stanje, konsultovati nastavnike i stručnjake u oblasti obrazovanja nastavnika, i obezbediti uslove da se primene postojeća zakonska rešenja.
Centar za obrazovanje nastavnika Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Odeljenje za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Seminar za razvojnu i pedagošku psihologiju Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakuteta Univerziteta u Beogradu
27 DEC 2024