Пројекти
INFANO: Girls and Boys in the Bronze Age Europe: Influence of biological sex on health, growth, nutrition and social position 2100-1500 BC
Фонд за науку Републике Србије
1.1.2024 - 1.1.2027
ИНФАНО се бави недовољно истраженом улогом деце у древним друштвима, посебно утицајем биолошког пола на њихов раст, развој и друштвени статус. Фокусиран на гробна места из бронзаног доба (2100-1500. п.н.е.) на северу Србије - Мокрин и Остојићево некрополама - користи недеструктивну анализу пептида из глеђи зуба како би идентификовао биолошки пол око 120 деце. Поред тога, проучава биолошке аспекте око 110 одраслих особа како би се разумели исхрана и здравље у то доба. Главни циљеви укључују: 1) процену једнакости приступа храни између дечака и девојчица из бронзаног доба путем анализе стабилних изотопа, 2) упоређивање здравља, раста и развоја између полова путем проучавања костију, и 3) истраживање како је биолошки пол утицао на друштвени статус, родни идентитет и друштвене улоге. Иновативни приступ ИНФАНA интегрише аналитичку хемију, денталну хистологију, радиологију и фунерарну археологију, обећавајући нове увиде у древно детињство и друштвени утицај биолошког пола деце.
Остојићево - Стари виногради: апсолутно датовање хоризонта дечијих сахрана у посудама
Министарство културе
1.1.2024 - 31.12.2024.
Локалитет Остојићево ископаван је током 80-их година прошлог века и материјал са ових ископавања је већински необрађен и само парцијално објављен. Ову бронзанодопску некрополу користиле су две различите заједнице, а постојећи апсолутни датуми указују да је између два периодa коришћења постојао хијатус од 200 година. Млађи слој се издваја по необично великом броју дечијих сахрана у посудама које, иако забележене и на другим локалитетима овог периода, нигде нису тако бројне. Израдом 15 нових радиокарбонских датума ће се утврдити да ли је велики број дечијих сахрана у посудама последица ванредног краткотрајног догађаја или нормативне праксе сахрањивања током дужег периода. Обухватније датовање Остојићева представљаће основу за даље анализирање и публиковање археолошке грађе која је археолошкој и широј јавности од ископавања недоступна.
ARCHAEOWILD: The Holocene History of Human-Wildlife Conflict and Coexistence: Archaeozoological, Archaeobotanical, Isotopic, Ancient DNA, Iconographic and Written Evidence from the Central Balkans
Фонд за науку Републике Србије
17.1.2022 - 17.1.2025.
ARCHAEOWILD је трогодишњи истраживачки пројекат, кога у оквиру програма ИДЕЈЕ финансира Фонд за науку Републике Србије. Пројекат се бави проучавањем конфликата и суживота између људи и дивљег света (дивљих биљака и животиња) током читавог периода холоцена на простору Централног Балкана. Будући да до сада није спроведено свеобухватно истраживање посвећено историји интеракција између људи и дивљег света у региону, ARCHAEOWILD проучава по први пут просторну и временску дистрибуцију дивљих животиња и дивљих биљака у холоцену. Пројекат такође проучава динамику регионалних изумирања глобално изумрлих сисара (тура и европског дивљег магарца), као и порекло и статус егзотичних дивљих сисара, чији остаци су пронађени на холоценским археолошким налазиштима у региону (јелена лопатара и леопарда). Употребом великог обима биомолекуларних података (древна ДНK и стабилни изотопи угљеника и азота), пројекат проучава и палеоекологију (обрасце исхране и филогеографију) јелена и мрких медведа, аутохтоних врста сисара, који имају статус (строго) угрожених дивљих врста у Републици Србији. Циљ ових проучавања је разумевање интензитета антропогеног притиска на животну средину у различитим периодима прошлости. Питања која ARCHAEOWILD истражује од великог су значаја за разумевање интеракција између људи и дивљег света у европској прошлости, као и за савремене еколошке проблеме, заштиту и управљање дивљим врстама животиња и биљака.
MetaHuman - Lepenski vir
Србија ствара
2021 - 2022.
Први пројекат Дигиталних древних људи је лице мезолитског човека чији су остаци откривени на налазишту Лепенски Вир у источној Србији, на обали Дунава. Утврђено је да је у време смрти имао око 50 година, био висок око 178 цм, тежак 70 кг и углавном се хранио рибом. Био је сахрањен у "лотус" положају, што указује на то да је играо важну улогу у заједници.
Тим научника и иноватора предводила је проф. др Софија Стефановић, на основу чије анализе костију је први пут направљен реалистичан 3Д модел праисторијског човека, пре него што је позната домаћа гаминг компанија, користећи своју MetaHuman технологију, виртуелно "удахнуо живот у њега". Тим је развио потпуно револуционаран приступ коришћењу података који се могу добити анализом древних људских скелетних остатака. Искористили су податке за креирање дигиталног биокинетичког модела лица, који представља древног човека тачно онако како је некада изгледао.
Метахуман са Лепенског вира први пут је представљен јавности на српском павиљну на EXPO 2020 у Дубајиу.
Ископавање некрополе у Мокрину (2100-1800. пне)
Министарство културе и информисања
2020 - 2024.
Након 50 година од последњег ископавања на некрополи у Мокрину, имајући у виду значај овог материјала за ранобронзано доба Србије и региона, као и у складу са напретком науке и њеном применом у археологији, пројекат укључује геопозиционирање некрополе, утврђивање прецизне локације истраженог и неистраженог дела, мапирање коришћењем ГИС платформе, ископавање 10-15 гробова применом најмодернијих археолошких и биоархеолошких метода ради прикупљања органских остатака који нису прикупљени у претходним истраживањима, али и ради нових анализа керамичких и металних предмета, дигитализацију постојеће археолошке документације, прецизно одређивање почетка и краја коришћења некрополе на основу 10 нових радиокарбонских датума високе прецизности, као и реализацију изложби и радионица кроз које ће бити демонстрирана важност модерних приступа и данашњих могућности реконструкције прошлости. Поред прикупљања нових информација, један од циљева пројекта је прикупљање свих потребних података за започињање процеса званичне заштите археолошког локалитета.
BIRTH: Birth, mothers and babies: prehistoric fertility in the Balkans between 10000-5000 BC
ERC
1.10.2015 - 31.1.2021.
Пројекат BIRTH је први пројекат у Србији који је финансиран од стране Европског итраживачког савета, и као такав је био изузетно важан не само за истраживаче који су учествовали на њему, него и за све истраживаче у земљи. Истраживали смо биолошке и културне механизме који утичу на стопе фертилитета током неолитске демографске транзиције на Централном Балкану (10000-5000. п.н.е.). Интеграција скелетних маркера са микро-нутритивним и културним променама на макро скали омогућила нам је да: 1) испитамо варијабилност у обрасцима стопа рађања кроз хистолошку анализу зуба жена; 2) утврдимо палеообстетричке и неонаталне карактеристике, здравствени статус и исхрану кроз анализу скелетних остатака; 3) проучимо промене у микронутритивном статусу кроз анализу елемената попут Zn, Ca и Fe; 4) истражимо нутритивну вредност праисторијских намирница кроз анализу остатака животиња и биљака и њихов утицај на здравље и фертилитет; 5) реконструишемо хронологију и динамику неолитске демографске транзиције помоћу радиокарбонских датума; 6) истражимо улогу културе у повећању плодности кроз анализу гробова новорођенчади и артефаката везаних за порођај. Пројекат BIRTH допринео је новом разумевању биокултурних механизама који су утицали на повећање плодности и наглашава потенцијал древних скелета за савремено човечанство.
PREFERT Prehistoric fertility: length of lactation in the Mesolithic and Neolithic of South-Eastern Europe (10000- 5500 BC)
Министарство просвете, науке и технолошког развоја и CNRS (Centre national de la recherche scientifique)
2013-2014.
Овај пројекат се фокусира на разумевање праисторијског фертилтета мезолитско-неолитске популације Ђердапске клисуре кроз интеграцију археолошких, антрополошких и палеодемографских метода. Истраживачи су се бавили питањима исхране деце и новорођенчади, раста и развоја деце, траговима процеса рађања, трудноће и неге новорођенчади у археолошком запису, као и палеодемографијом
Биоархеологија древне Европе: људи, животиње и биљке у праисторији Србије
Министарство просвете, науке и технологије
1.1.2011 - 31.12.2019.
Праисторијско наслеђе Србије представља неодвојиви и важан део европске културе. Људи који су стварали (пре)неолитске културе попут Лепенског вира, Старчева или Винче могу се сматрати оснивачима древне Европе. Нажалост, велики научни потенцијал овог наслеђа недовољно је искоришћен с обзиром на велике могућности примене метода природних наука у реконструкцији прошлости. Kроз наш програм, тим састављен од археолога, физичких антрополога, археозоолога, археоботаничара, молекуларних биолога и хемичара истраживао је интеракције људи, животиња и биљака и анализом артефаката пружио боље разумевање једног од најважнијих догађаја у еволуцији човечанства, преласка са ловно-сакупљачког на пољопривредни начин живота. Применом модерних метода анализе из широког спектра природних наука, директном анализом остатака људи, животиња и биљака, као и низом археометријских процедура на материјалној култури прошлих заједница, дали смо одговоре на питања о пореклу и последицама усвајања неолитског начина живота, који леже у темељима целокупног каснијег развоја човечанства. Током пројекта анализирали смо древну ДНK људи, животиња и биљака применом PCR-а, анализирали трагове липида користећи масени спектрометар и гасну хроматографију, као и анализирали неорганске остатке, керамику, камен и метал применом XRF-а. Програм је омогућио нашим истраживачима да се баве неким од најактуелнијих феномена европске преисторије, као што је прва употреба млека и млечних производа.
BEAN Bridging the European and Anatolian Neolithic: Demography, Migration, and Lifestyle at the Advent of Civilization
European Union
Grant agreement ID: 289966
1.2.2012 - 31.1.2016.
Једно од најинтересантнијих питања у праисторији јесте порекло европских народа након увођења седелачког живота на континент пре око 8.000 година. Интердисциплинарна мрежа BEAN се бавила овим питањем комбиновањем наставе и истраживања у три различите области: 1) антропологија и генетика, 2) рачунарска симулација и моделирање, 3) праисторијска археологија. Пројекат је омогућио обуку о најновијим сазнањима у палеогеномици, математичком моделирању промена праисторијске културе и статистичким методама за демографска истраживања. Мрежа је укључивала једног партнера из индустрије и седам академских партнера, као и пет сарадника, и обухватала интегрисани образовни систем који је комбиновао интензивну специјализовану обуку у свакој области и ротацију истраживача у раној и напредној фази. Ова истраживања имала су шири утицај, на пример у индустрији културне баштине, а BEAN је укључивао праксе код три партнера из приватног сектора: биотехнолошке компаније, туристичке компаније и издавача, као и Немачког националног статистичког завода. Учесници су се бавили напредним научним методама, комбиновали различите дисциплине и приступе и остварили контакте са приватним компанијама и државним организацијама ради даљег развоја каријере. Финалну публикацију пројекта су заједно писали млади истраживачи, старији истраживачи и вође пројекта, а објавила је издавачка кућа Спрингер
Поред пројеката које реализује Лабораторија за биоархеологију, истраживачи запослени у Лабораторији учествују као стручни сарадници и чланови тима и на међународним и домаћим пројектима других институција и истраживача:
2016 CONPRA – Contributing the preventive archaeology: Innovativeness, development and presentation, programme Support for training and career development of researchers (Maria Curie)
2019-2021. ХЕРИСТЕМ - СТЕМ у баштинским наукама, Ерасмус +
2020. NeoLIFE: New life of Neolithic heritage in recognized natural areas of great importance – IPA Fund
2024. STURGEONED - Treasures of the Depths: Exploring the Possibilities of Sturgeon identification, IPERION HS.
2024-2028. PalaeOpen – Open Palaeoecological Data - analysing the past building foresight, COST Action CA23116, European Union
Археолошка истраживања на планини Рудник (2016-2023), истраживања на локалитету Орловине у Малом Зворнику (2017, 2021), заштитна археолошка ископавања Смедеревске тврђаве (2019), Заштитна археолошка ископавања Манастира Бања код Прибоја (2019), систематско рекогносцирање обала Велике Мораве на територији општине Параћин (2020), Људи и друштва у доба кризе (2021-2022), истраживања средњовековног града Козника (2022), Дарови за пут: дигитализација налаза из раног бронзаног доба са некрополе у Мокрину (2022); истраживања средњовековног Брскова (2022-2023).