Силабуси
Курс: Теоријска, историјска и компаративна истраживања (докт.) У оквиру предмета: Теоријска, историјска и компаративна истраживања Предавачидр Биљана Бодрошки-Спариосу ванредни професор др Вера Спасеновић редовни професор др Наташа Вујисић-Живковић редовни професор изборни курс Број бодова:10.00 Садржај курса:Значај, предмет и методолошке особености теоријских, историјских и компаративних истраживања у педагогији. Фундаментални проблеми педагошке науке као предмет теоријских истраживања. Историјско-компаративна истраживања у функцији критичке анализе и преиспитивања педагoшке теорије и праксе. Компаративна истраживања система образовања и васпитања. Планирање и извођење теоријских, историјских и компаративних истраживања у педагогији. Специфичности техника и метода у крос-културним истраживањима. Израда идејног нацрта теоријског / компаративног истраживања. Циљ изучавања курса:Да докторанд формира продубљено разумевање развоја педагошке науке и праксе са теоријског, историјског и компаративног аспекта и да се оспособи за самосталан истраживачки рад у овој области. App.preduslovi_za_polaganje:- Облици наставе:Предавање, дискусија, групни рад, реализација истраживачких задатака.
Литература и извори података: Општа обавезна Литература − Брежник, Е. И. (2006): „Особености методологије компаративних педагошких истраживања“, Педагогија (Београд), бр. 2, стр. 146–157. − Врцељ, С. (2005): У потрази за идентитетом – из перспективе компаративне педагогије, Хрватско футуролошко друштво, Ријека. − Lowe, R. (2002): Do we still need history of education: is it central or peripheral? History of Education, Vol. 31, No. 6, p. 497-504. − Корнетов Г. Б., Безрогов В. Г. (ред.) (2001): История педагогики на пороге XXI века: историография, методология, теория: В 2 ч. / Рос. акад. Образования, Москва. − Печујлић, М. (1976): Методологија друштвених наука, Савремена администрација, Београд. − Тешић, М. В. (1986): „Историја педагогије (скица за расправу)“, Педагогија (Београд), бр. 3, стр. 249–293. − Савићевић, Д. (1984): Компаративна проучавања васпитања и образовања, Просвета – ИПИ, Београд. − Стојак, Р. (1990): Метода анализе садржаја, Сарајево. |