Број бодова: 7.50

Садржај курса: Курс се бави анализом основних економских феномена на вертикали појединац, предузеће и држава полазећи од основних принципа (реткост и корисност) на основу којих сви учесници у економском животу оптимизирају сопствени избор користећи тржишни механизам селекције и алокације ресурса. Консеквентно, курсом се покрива проблематика производње, потрошње и расподеле где се анализира место и улога појединаца и предузећа, као основних привредних јединица, у привредном, и шире, друштвеном систему. Такође, ради целовитости и конзистентности анализе, посебна пажња се посвећује анализи тржишних институција којима се дефинишу механизми повезивања основних привредних јединица. На основу проучавања понашања привредних јединица, које је дефинисано институционалним аранжманима, формулише се адекватна државна економска политика која има за циљ успостављане мaкроекономске стабиности у дугом року. Без познавања основних одредница запослености, инвестиција, инфлације и привредног раста, макроекономска стабилност постаје нерешива енигма за сваку владу са дугорочним негативним ефектима на благостање становништва.

Циљ изучавања курса: Циљ курса је да се студенти упознају са основама економије као науке о рационалној употреби ограничених ресурса и оптимизацији задовољења стално растућих потреба појединца и друштва у целини. Да би циљ курса био испуњен студенти се упознају са основним економским појмовима, теоријским концептима и институционалним механизмима и процедурама функционисања привредног система на микро и макро нивоу. Курс пружа могућност упознавања студента са широким спектром економских варијабли које кроз институције система утичу на друштвена кретања и на које друштвена кретања утичу повратно.

App.preduslovi_za_polaganje: Нема предуслова.

Облици наставе: Један семестар, 15 x 3 часа предавања и 15 x 2 часа вежби. Предавања и вежбе се изводе на табли и путем PowerPoint презентације. Настава се одржава недељно.

Обавезе студената: Студенти су обавезни да редовно похађају наставу. Толерише се до 3 изостанка са предавања и 3 изостанка са вежби у току целог семестра.

nacin_ocenjivanja_rada_i_rezultata: Редовно похађање наставе је предуслов изласка на испит. У току године ће се одржати две писмене провере знања на које није обавезно изаћи. Свака положена писмена провера знања носи максимално 33 поена. У збиру, дакле, предиспитне обавезе учествују са 66 поена максимално. Резултати писмене провере знања важе до краја текуће школске године. Финална провера знања (усмено), која се састоји од давања одговора на једно питање, носи максимално приближно 33 поена. Без положене финалне провере знања, у случају да је студент положио обе писмене провере знања у току године, студент не може добити коначну оцену. Студенти који нису положили прву писмену проверу знања немају право да изађу на другу писмену проверу знања. Уколико је студент положио прву писмену проверу знања, али не и другу, завршни испит се састоји из два питања од којих свако носи приближно по 33 поена максимално. Уколико студент није положио ниједну писмену проверу знања, завршни испит носи 100 поена максимално, односно, студент усмено одговара на три питања при чему свако питање носи приближно 33 поена максимално. Скала бодовања студената по испитном питању (укупно 3 питања, при чему свако носи максимално приближно 33 бода): 18-20 поена - оцена 6 20,5-23 поена - оцена 7 23,5-26,5 поена - оцена 8 27-30 поена - оцена 9 30,5-33 поена - оцена 10 Поени које носе 3 питања се сабирају и чине коначну оцену при чему је збирна скала: 51-60 поена - оцена 6 61-70 поена - оцена 7 71-80 поена - оцена 8 81-90 поена - оцена 9 91-100 поена - оцена 10

1. недеља

1. недеља

2. недеља

2. недеља

3. недеља

3. недеља

4. недеља

4. недеља

5. недеља

5. недеља

6. недеља

6. недеља

7. недеља

8. недеља

8. недеља

9. недеља

9. недеља

10. недеља

10. недеља

11. недеља

11. недеља

12. недеља

12. недеља

13. недеља

13. недеља

14. недеља

15. недеља

Литература и извори података: