Курс: Политичка и идеолошка употреба националног мита (мастер) У оквиру предмета: Политичка и идеолошка употреба националног мита Предавачи др Ђокица Јовановић, редовни професор у пензији изборни курс Број бодова: 6.00 Садржај курса: Идеолошка употреба националног мита је нововековни феномен. Периоди конституисања модерних европских, потом и других држава, обележени су повратком миту као пра-слици, која се сматра конститутивном у формирању нације. Повратак миту је идеолошки налог нових класа и њихово идеолошко, културно и политичко упориште. У том процесу долази до инструментализације (прераде) мита. По правилу, у кризним, превратничким периодима елите посежу за инструменталном вредношћу митских представа. Нарочита пажња ће бити посвећена процесу инструментализације српског националног мита у постбољшевичком периоду. Слом поретка је праћен употребом националног мита у Србији у другим републикама. Национални мит је постао идеологијом у идеолошки празном простору, са једне стране, а са друге, у процесу ретрадиционализације у култури митским представама се придаје фундаментални значај.
Презентација апликативног материјала. Анализа садржаја и порука у медијима, литератури и јавним наступима. Циљ изучавања курса: Акцептирање основних чињеница о идеолошкој употреби мита, увид у основне теоријске оријентације о овом проблему, с посебним освртом на савремено стање у Србији. App.preduslovi_za_polaganje: Знање из области социологије културе (и социологије масовне културе), социологије религије, антропологије, историје, идеологије, националне књижевности и уметности уопште. Облици наставе:
Предавање, писање семинарских радова и расправа. План курса: 1. недеља предавање - Политичка и идеолошка употреба националног мита У оквиру предавања биће предочене теоријске концепције о миту и посебно о политичком миту. Размотриће се процеси ретрадиционализације и митизације политичке и културне стварности у Србији у постсоцијалистичком периоду. У овиру семинара биће отворена расправа на основу семинарских радова студената.
Литература и извори података: Општа обавезна Литература Ђокица Јовановић, Јасмина Петровић, Саша Мадић, Пародија трагичног, Кич као конституенс политичке и културне идеологије. Истраживање доминантних политичких ставова и културних преференција у Србији. ( Измишљање традиције, уредили: Ерик Хобсбаум, Теренс Рејнџер, XX век, Београд, 2002. Милан Матић, Мит (политички), у: Енциклопедија политичке културе, Савремена администрација, Београд, 1993. Миодраг Поповић, Видовдан и часни крст, XX век, Београд, 1998. Српска страна рата: Траума и катарза у историјском памћењу, (приредио: Небојша Попов), Република, Београд, 1996. Општа допунска Литература Душан Бандић, Царство земаљско и царство небеско, XX век, Београд, 1997. Иван Чоловић, Митска Србија и коментари, Дијалог, пилот број, јесен-зима, 1995. Корнелијус Касторијадис, Успон безначајности, Градац, Чачак, 1999. Лех Мруз, Мит и митско мишљење, Култура, 33-34/1976. Мирча Елијаде, Митови и историја, у: Мит, традиција, савременост. У: Дело, Београд, 1972. Оливера Милосављевић, Радмила Радић, Обрад Савић, Српска елита, Хелсиншки одбор за људска права, Београд, 2001. Раул Жирарде, Политички митови имитологије, XX век, Београд, 2000. Цветан Тодоров, Ми и други, XX век, Београд, 1994. |