|
Курс: Идеја и идеологија југословенства: настанак, историјски развој и функције (осн.) У оквиру предмета: Идеја и идеологија југословенства: настанак, историјски развој и функције Предавачи др Јово Бакић, ванредни професор Немања Костић , асистент изборни курс Број бодова: 4.00 Садржај курса: Курс покрива проблеме историјске социологије политике и социологије међуетничких односа: проблем примене социолошких и политиколошких теорија средњег обима на конкретном историјском материјалу; упознавање са основним теоријама етничких односа; примена теорија интеракције и теорија етничког такмичења у објашњавању настанка, развоја, функција и специфичности појединих идеологија југословенства; уобличавање идеје југословенства у различитим идеологијама југословенства у Срба и Хрвата. Анализира се југословенство у 19. веку, уочи Првог светског рата, између два светска рата, те социјалистичко југословенство и различити истраживачки приступи нестанку Југославије. Напослетку се разматра могућност ускрсавања југословенства након слома социјализма. Циљ изучавања курса: Упознавање студената са основним проблемима Југославије и идеолошким супротностима које су у њој постојале, као и са значајем међународног контекста за постојање вишенационалне политичке заједнице. App.preduslovi_za_polaganje: Познавање основних социолошких теорија и основно знање из историје јужнословенских нација у 19. и 20. веку. Облици наставе:
Интерактивна настава. Комбиновање предавања, семинара и радионица. План курса: 1. недеља предавање - Положај Хрвата и Срба у Хабзбуршкој монархији и Османском царству Упознавање са курсом, литературом, начином рада и оцењивања. Радионица: Шта је нација (етничка заједница)? Шта је идеологија? Значај и значење етничког и/или националног идентитета за појединце на семинару.Однос према југословенству.
2. недеља предавање - Српско и хрватско југословенство као продужетак српског и хрватског национализма 2. недеља семинар - Панславизам, славјанофилство и хрватско југословенство 19. века 3. недеља предавање - Типологија југословенства 3. недеља семинар - Босна и Херцеговина – циљ такмичења хрватског и српског национализма 4. недеља предавање - Југословенски национализам 1904-1918 4. недеља семинар - Југословенски национализам 1904-1918 5. недеља предавање - Први светски рат и етничко такмичење Срба и Хрвата 5. недеља семинар - Први светски рат и етничко такмичење Срба и Хрвата 6. недеља предавање - Српски национализам и радикалско југословенство између два светска рата 6. недеља семинар - Српски национализам и радикалско југословенство између два светска рата 7. недеља предавање - Хрватско и пречанско југословенство између два светска рата 7. недеља семинар - Хрватско и пречанско југословенство између два светска рата 8. недеља предавање - Значај међународних чинилаца за настанак, трајање и нестанак вишеетничких држава 8. недеља семинар - Фашистичко југословенство између два светска рата 9. недеља предавање - Комунистичко југословенство између два светска рата 9. недеља семинар - Комунистичко југословенство између два светска рата 10. недеља предавање - Комунистичко југословенство после Другог светског рата 10. недеља семинар - Национални идентитет Бошњака/Муслимана и Југославија 11. недеља предавање - Југословенство и етнички мешовити бракови 11. недеља семинар - Улога интелектуалаца у разгоревању српског и словеначког национализма 12. недеља предавање - Чиниоци који су довели до краја Југославије 12. недеља семинар - Хегемони дискурси о крају СФРЈ и пратећим ратовима у страној и домаћој штампи
Литература и извори података: Општа обавезна Литература Бакић Јово (2004). Идеологије југословенства између српског и хрватског национализма 1918-1941. Зрењанин: Градска народна библиотека "Жарко Зрењанин". Банс Валери (2004). Да ли је етнофедерализам решење за проблем? У: Национализам после комунизма: научене лекције. Београд: БФПИ. Бугарел Ксавије (2004). Босна - анатомија рата. Београд: Б92. Драговић Сосо Јасна (2004). ’Спасиоци нације’: Интелектуална опозиција Србије и оживљавање национализма. Београд: Фабрика књига. Јовић Дејан (2003). Југославија - држава која је одумрла. Београд: Б92. Лазић Младен (2005). Ауторитарност и национализам као мобилизацијске претпоставке сукоба на подручју Социјалистичке федеративне републике Југославије. Загреб: Дијалози повјесничара/историчара 9. Секулић Душко (2004). Сукоби и толеранција: О друштвеној увјетованости национализма и демокрација. Загреб: Наклада Јасенски и Турк и Хрватско социолошко друштво. Халперн Џоел, Каидикел Дејвид (2002). Суседи у рату: Југословенски етницитет, култура, и историја из угла антрополога, Београд: Самиздат Б92. Хејден Роберт (2003). Скице за подељену кућу: Уставна логика југословенских сукоба. Београд: Самиздат Б92. Општа допунска Литература Грос Мирјана (1976-77). "Идеја југословјенства" Фрање Рачкога у раздобљу њезине формулације (1860-1862). Загреб. Жерјавић Владимир (1992). Опсесије и мегаломаније око Јасеновца и Блајбурга. Загреб: Глобус. Кочовић Богољуб (2005). Сахрана једног мита: Жртве Другог светског рата у Југославији. Београд: Откровење. Хониг Јан Вилем, Бот Норберт (1997). Сребреница: сведочанство о једном злочину. Београд: Б92. |
