Курс: Социологија културе - општи курс У оквиру предмета: Социологија културе (докт.) Предавачи др Ђокица Јовановић, редовни професор у пензији др Немања Звијер, доцент обавезни курс Број бодова: 5.50 План курса: 1. недеља предавање - Социолошко одређење појмова “културе” и “цивилизације” Историјски развој појмова; друштвено-историјски разлози за појаву појма “цивилизације”. Проблеми језичког и семантичког одређења појма “културе”, односно “цивилизације” данас. Цивилизацијски процес и културно кретање. Инструменталне и експресивне вредности; стварносна и вредносна култура; национални и транснационални карактер културе. Универзалне културне вредности: космополитска димензија културе. Лажна или стварна дилема: универзализам цивилизације или културни партикуларизам. 2. недеља предавање - Социологија културе Издвајање социологија културе. Увод у социолошки, као и антрополошко-филозофски проблем теоријског одређивања појма култура. Култура и природа. Да ли култура представља социјална правила живота заједнице – начин и стил живота? Да ли је култура изоловано подручје социјалног живота, лоцирано у формама тзв. “духовне културе”, или се под културом мисли на укупан фонд творевина које је човек животом у друштву остварио, што подразумева и сектор тзв. “материјалне културе”, институционалну организацију 3. недеља предавање - Теорије: Еволуционистичка и метафизичка теорија Еволуционистичка теорија,развијена у 19. веку на претпоставкама француског позитивизма и енглеског емпиризма (Тајлор,Фрејзер) имала је бројне следбенике у антропологији, етнологији и социологији. Боасов антиинтелектуализам, истовремено и антиеволуционизам, формиран на претпоставкама немачке метафизичке концепције културе широко је био примењиван у социолошким и антрополошким истраживањима током 20. века, не само у САД већ и у Европи. Следбеници и критичари ових праваца. 4. недеља предавање - Теорије: Функционалистичка теорија културе Малиновски је творац функционализма у друштвеној теорији,односно теорији културе. Заснован на интелектуалистичкој претпоставци, функционализам је близак и интеграционистичкој теорији, која респектује појам целине једне културе чији су елементи међусобно повезани, али и утилитаристичком поимању културе, који поред важности целине културе, наглашава улогу корисности сваког од датих елемената те целине. Апорије функционализам/дисфункционализам. Како објаснити перзистенцију неких феномена, елемената 5. недеља предавање - Теорије: Циклусна и дифузионистичка теорија културе Ова два правца припадају групи теорија које прилазе култури и културном систему синхронијски, наглашавајући улогу форме, структуре,система, односно у мањој или већој мери пренебрегавајући улогу дијахронијских фактора, принципа историјског и друштвеног кретања. Критика тезе о културама као потпуно затвореним организмима (Шпенглер, Данилевски, Клод Леви Строс). 6. недеља предавање - Теорије: Симболичка теорија Култура као систем симболичких форми. Симбол и алегорија. Култура и језик; култура као систем укрштања трансцендентализма и историзма. Теоријска схватања Касирера, Блоха и Фраја. Социо-психолошка теорија културе у делу Јунга и Маркузеа. 7. недеља предавање - Структура “примитивних култура”: магија, религија, мит Појам “примитивног менталитета”.Теоријске контроверзе овог менталитета:опажајно или рационално мишљење. Културни систем раних култура. Магија и религија, рани облици рационалности. Анимизам и натуризам, фетишизам и тотемизам. Теорије мита: алегоријска, симболичка, таутегоријска, психоаналитичка, социолошко-ритуалистичка. Социолошки приступ миту и митологији; друштвени основи настанка мита и разлози превладавања митског мишљења; романтизам и повратак митског мишљења. Демитологизација и ремитологи 8. недеља предавање - Културне промене. Акултурација и енкултурација. Културни контакти.
9. недеља предавање - Културни обрасци. Поткултура и противкуктура Универзални карактер културе. Начин и стил живота.
10. недеља предавање - Модерна и традиција Културни идентитет и развој. Идеја националне културе и културни идентитет. Култура и прогрес/регрес. Модерна: идеја слободе. Модерна као идентитет. Традиција: идеја националног романтизма. Национализам у култури. 11. недеља предавање - Социологија уметности Јединство предметног света. Како је могућа социологија уметности. Социјално и уметјничко. Социологија уметности као критичка теорија. Да ли је могућ одговор на питање: Шта је уметност? 12. недеља предавање - Постмодерна. Модерни свет и култура. Постмодерни код. 13. недеља предавање - Култура и политика Култура и политичка значења 14. недеља предавање - Култура и прогрес/регрес "Стварање и разарање културних светова" 15. недеља предавање - Друштвене структуре и култура
Литература и извори података: Општа обавезна Литература Антоњина Клосковска, Социологија културе, Чигоја штампа, 2001. Ђокица Јовановић, Јасмина Петровић, Саша Мадић, Пародија трагичног, кич као конституенс политичке и културне идеологије, Филозофски факултет, Косовска Митровица; Инстититут за филозофију и друштвену теорију, Београд; Истраживачко-аналитички центар Ђокица Јовановић, Јован Живковић, ур., Ка социологији, збирка социолошких текстова, Филозофски факултет, Косовска Митровица, 2002. Е. В. Соколов, Културологија, Просвета, Београд, 2001. Милош Илић, Социологија културе и уметности, Научна књига, Београд, 1991. Сретен Петровић, Култура и уметност, Просвета, Ниш, 1993. Општа допунска Литература Rober Eskarpit, Sociologija književnosti, Matica hrvatska, Zagreb, 1970. Арнолд Хаусер, Социологија умјетности, i-ii, Школска књига, Загреб, 1986. Веселин Илић, Митологија, идеологија и култура, Ново дело, Београд, 1987 Едгар Морен, Дух Времена, I-II, XX век, Београд, 1979. Жан Ф. Лиотар, Постмодерно стање, Братство-јединство, Нови Сад, 1988. Карл Манхајм, Есеји о социологији културе, Стварност, Загреб, 1979. Лесли Вајт, Наука о култури, Култура, Београд, 1970. Милан Дамјановић, Историја културе, Градина, Ниш, 1977. Сигмунд Фројд, Нелагодност у култури, Рад, Београд, 1988. |