|
Курс: Архитектура и урбанизам тоталитарних режима XX века (осн.) У оквиру предмета: Архитектура и урбанизам тоталитарних режима XX века Предавачи др Вера Бацковић, ванредни професор изборни курс Број бодова: 6.00 Садржај курса: Садржај курса покрива првенствено политичке аспекте физичке трансформације градова: архитектуре (приватни простор: становање) и урбанизма (јавни простор: улице, тргови, стадиони, градови) за време фашизма, стаљинизма и нацизма. Показује се чији су тада били градови у класном, етничком, расном и полном смислу, односно каква је била тадашња урбана политика. Посебна пажња се посвећује употреби јавних простора као места манифестације моћи, манипулације наметањем нових вредности, то јест места "хипнозе маса" и ширења страха. У том контексту разматра се и сучељавање између нацифашистичког и стаљинистичког монументалног неокласицизма, с једне, и функционализма, рационализма и конструктивизма у архитектури и урбанизму, с друге стране. Циљ изучавања курса: Основни циљ курса јесте да студенти науче да "читају" социо-просторну структуру "тоталитарног града", односно да сазнају да су и архитектура и урбанизам веома уочљиви показатељи карактера најрепресивнијих режима, као и да увиде сличности и разлике између фашизма, стаљинизма и нацизма у "производњи простора" и његовој (зло)употреби. App.preduslovi_za_polaganje: За похађање овог курса потребно је познавање опште социолошке и политичке теорије, као и урбане социологије. Облици наставе:
Предавања и семинарске вежбе. План курса: 1. недеља предавање - Тоталитаризам у социо-просторној перспективи Уводно предавање о основним схватањима тоталитаризма (Арент, Фридрих, Нојман …) и њиховим архитектонско-урбанистичким контекстуализацијама.
2. недеља предавање - Фашизам у социо-просторној перспективи Одређивање појма, разматрање друштвено историјског контекста и облика пројекције фашизма на приватни и јавни градски простор. 3. недеља предавање - Фашистичка архитектура монументалног класицизма у сучељавању са архитектонским ф Разматрање односа фашистичке власти према италијанским рационалистичким архитектама и њиховим делима. Да ли су ови архитекти правили компромисе са режимом. Пагано и Терањи су градили за Мусолинија мада су се са извесним неодобравањем односили према монументалном класицизму, који је постао обележје његовог режима. Примери објеката. 4. недеља предавање - Фашистичка трансформација Рима и јавних простора у њему Испитује се реструктурисање Рима под фашистичким режимом са фокусирањем на стварање улица којима је требало изразити идеолошку агенду и пружити залеђе за различите ритуале и представе режима. Међу овима Виа дел маре имперо започета 1926. године била је један од најамбициознијих пројеката "тријумфалних авенија". 5. недеља предавање - Фашистички спектакли на јавним просторима као вид манипулације масама Показује се како су наглашаване вредности новог режима кроз нове политичке светковине и ритуале (митинзи, химне, корачнице, стегови, заставе, црне кошуље и други симболи). 6. недеља предавање - Стаљинизам у социо-просторној перспективи Дефинисање појма, указивање на друштвено историјски контекст и просторну пројекцију режима у виду одбацивања конструктивизма, примене монументалног класицизма и еклектицизма, реконструкције старих и изградње нових градова. 7. недеља предавање - Архитектура и револуција - архитектура у функцији преображаја Смисао идеје о новом човеку и новом начину живота и њиховом новом просторном оквиру у виду: куће комуне, радничког клуба, палате рада и града као "социјалног кондезатора" нових друштвених односа. 8. недеља предавање - Урбанизам између идеала и стварности Визија новог начина људског насељавања. Интерпретација полемике између "урбаниста" ( заговорника социјалистичких градова) и "дезурбаниста" (протагониста безградског размештаја становништва) и теоријског и практичног исхода ове полемике. 9. недеља предавање - Стаљинизам и модерна архитектрура и урбанизам Разматрање односа Стаљиновог режима према стручним удружењима архитеката који су промовисали модерну архитектуру (конструктивизам …) и урбанизам, према самим протагонитима те архитектуре и наметање социјалистичког реализма у виду монументалног класицизма као јединог званичног архитектонског стила. Примери објеката. 10. недеља предавање - Нацизам у социо-просторној перспективи Одређивање појма националсоцијализма, указивање на друштвено историјски контекст и социо-просторне импликације режима: трансформација архитектуре и физичке структуре градова уопште. 11. недеља предавање - Нацистичка монументална архитектура и функционалистичка и рационалистичка архите Интерпретација Хитлерове идеје (Mein Kampf, 1925) о модерној уметности као "дегенерисаној уметности" под утицајем Јевреја јер "кућа са равним кровом је оријентална - оријентално је јеврејско - јеврејско је бољшевичко), односно расистичког тумачења архитектуре коју је потпуније развио Паул Шулце-Наумбург, главни идеолог националистичке органске архитектуре, у књигама Уметност раса и Лице немачке куће. 12. недеља предавање - Нацистичка злоупотреба јавних градских простора за "хипнозу маса" Претварање улица (пример Unter den Linden у Берлину, 1939. године), тргова и стадиона у места тријумфа Трећег рајха: експериментално 'повећање' монументалности уз помоћ осветљења, застава и свастика о чему је, између осталих, писао Шпер у својим мемоарима, или о чему је оставила сведочанство Лени фон Рифенштал у филму "Тријумф воље".
Литература и извори података: Општа обавезна Литература Šper A. (1972) Sjećanja iz Trećeg rajha, Rijeka: Otokar Keršovani Арент, Х. (1998) Извори тоталитаризма, Београд: Феминистичка издавачка кућа 94 Вујовић, С. (1982) "Совјетска архитектура и урбанизам двадесетих и тридесетих година XX века", у: Град и друштво, Београд: ИИЦ ССОС
Ђорђевић, Ј. (1997) Политичке светковине и ритуали, Београд: Досије Кадијевић. А. (2010) Архитектура и дух времена, Београд: Грађевинска књига Перовић, Р. М. (2000) Историја модерне архитектуре, 2/Б, Београд: Архитектонски факултет Рифенштал, Л. (2006) Сећања, Београд: Логос, Златни змај, Укронија Фајф, Н. (2002) Призори улице – Планирање, идентитет и контрола у јавном простору, Броград: Clio Хејвуд Е. (2005) Политичке идеологије, Београд: ЗУНС
|
