|
Курс: Теорије и методе истраживања друштва (осн.) У оквиру предмета: Теорије и методе истраживања друштва Предавачи изборни курс Број бодова: 6.00 Садржај курса: - теоријска настава
Уводи студенте у међузависност теоријско методолошког оквира истраживања и истраживаних друштвених појава. Обухвата широк спектар тема из разних области и облика друштвеног деловања и организовања као што су социјализација и индивидуација, полни, породични, етнички, расни, класни, генерацијски односи и идентитети, локална и глобална друштвена подела рада, друштвена неједнакост и сиромаштво, (не)моћ и образовање, масовни медији и култура, религија, “нормалност”, злочин и казна…
- практична настава
Кроз учешће у дискусијама на електронским форумима, у састављању речника, у писању и дебати о истраживачким семинарским радовима на одабране теме, студенти осветљавају одабране појмове и истраживачке проблеме друштвених наука из перспективе различитих теоријских и методолошких приступа Циљ изучавања курса: Оспособљавање студената да праве неопходне везе између теорије, метода и искуства истраживања друштвеног структурисања и развоја, као и да разумеју импликације различитих истраживачких стратегија у електронски подржаном окружењу
App.preduslovi_za_polaganje: Положени Увод у социологију1 и Увод у социологију 2 за студенте социологије, положен Увод у теорију друштва за студенте других студијских група Облици наставе:
Електронски подржана комбинација интерактивних предавања и семинара у компјутерској сали 106. Детаље видети на http://lms.f.bg.ac.rs/course/view.php?id=12 План курса: 1. недеља - - Упознавање с начином рада и уводно предавање Када и како је настала, шта је и чему служи друштвена наука? 2. недеља - - Међусобан однос различитих теоријско-методолошких приступа истраживању? основне поставке теорије и метода код функционалиста, марксиста и феноменолога, феминисткиња, постструктуралиста 3. недеља - - Различитости/неједнакости идентитета и статуса наслеђени или/и стечени? како на друштвену структуру, сиромаштво и идентитет гледају социобиолози, функционалисти, марксисти, интеракционисти, феминисткиње, постмодернисти? 4. недеља - - Подела рада је извор сарадње или/и сукоба, осиромашења или/и обогаћења...? веза између поделе рада с једне стране и класне борбе и отуђења код Маркса, односно солидарности и аномије код Диркема, с друге 5. недеља - - Политичка моћ је стратешка игра “нулте суме” или/и “променљивог збира”? како на моћ, власт и државу гледају функционалисти, марксисти, интеракционисти, феминисткиње, постструктуралисти? 6. недеља - - Да ли промене садржаја свести одређују настајање нових облика друштвених односа? како на настанак капитализма гледају Вебер и Маркс? 7. недеља - - Религија је израз потребе/интереса друштва, слоја/класе или/и појединца? како на религију гледају функционалисти, марксисти, интеракционисти, феминисткиње, постмодернисти? 8. недеља - - Колоквијум - 9. недеља - - Породица је спроводитељ друштвене контроле кроз социјализацију или/и ...? како на породицу гледају функционалисти, марксисти, интеракционисти, феминисткиње, постмодернисти? 10. недеља - - Да ли систем школовања учвршћује или/и смањује неједнакости животних шанси? како на обраѕовање гледају функционалисти, марксисти, интеракционисти, феминисткиње, постмодернисти? Који је ваш одговор на питање из наслова теме?
11. недеља - - Ко, како, зашто бира одређену дефиницију “нормалности”...лечеља и кажњавања? како на нормалност, девијантност и криминал гледају функционалисти, марксисти, интеракционисти, феминисткиње, постструктуралисти? 12. недеља - - Масовни медији и култура су у служби комуникације или/и манипулације? како на «масовне медије» гледају функционалисти, марксисти, интеракционисти и постмодернисти? 13. недеља - - Тенденције развоја природе и културе људских друштава ? глобализација, транзиција, трансформација, загађење, реколонизација , нови покрети … 14. недеља - - Припрема за испит - 15. недеља - - Испит -
Литература и извори података: Општа обавезна Литература Хараламбос, 2002 : 431-446. Писци семинара треба да прочитају и избор из одговарајуће изворне литературе Гиденс , 1998 : 31-45 ; Хараламбос, 2002: 127-139 , 150-156 ; 884-891; 906 -933; 291-303; избор из одговарајуће изворне литературе Гиденс 1998: 124-148 ;Хараламбос: 401-407, пожељно и остатак одговарајућег поглавља. Писци семинара треба да прочитају и избор из одговарајуће изворне литературе. Поглавља о односу теорије и методе код Маркса,Диркема и Вебера из Mилић, 1996: Социолошки метод,Нолит,Београд; Хараламбос,Холборн,2002: Социологија-теме и перспективе,Голден Маркетинг,Загреб, уводно и Хараламбос, 2002 : Моћ, политика, елите и држава 588-604; 615-620, савремене теорије 633-639, пожељно читаво поглавље. Писци семинара треба да прочитају и избор из одговарајуће изворне литературе. Хараламбос, 2002 : Рад и подела рада 685-699 ; Друштвено раслојавање, класна структурација , вредности, савремени трендови, 23-41; 111-125 , 701-717 , релевантна изворна литература за семинарски Општа допунска Литература Bauman , Zygmunt , „Социолошко размишљање“, Berger , Peter , „Социологија – повлачење позива“, у Ђорђевић, Драгољуб, 1996: Социологија forever , Ниш, 15-27 Durkheim, Emil, Правила социолошке методе, Савремене школе, Београд, 1963, G.A. Gilli:1974 (1971), Како се истражује, Школска Књига, Загреб, делови Бергер, Келнер Социолошко разумевање и проблем релативности у Социологија у новом кључу, 1991, Ниш, Градина Вера Вратуша, Добродошли на ТИМИД, први електронски подржани практикум из области опште и примењене социологије на ФФ, ев. бр. A - 22/06/1,http://lms.f.bg.ac.rs/course/view.php?id=12 Гиденс , 1998 : 108-123 ; пожељно и одговарајуће поглавље из Хараламбоса Писци семинара треба да прочитају и избор из одговарајуће изворне литературе Гиденс , 1998 : 254-269 ; пожељно и одговарајуће поглавље из Хараламбоса Писци семинара треба да прочитају и избор из одговарајуће изворне литературе
Гиденс, 1998: 236-253 ; пожељно и одговарајуће поглавље из Хараламбоса Писци семинара треба да прочитају и избор из одговарајуће изворне литературе.
Гиденс: 447 -453 , пожељно и одговарајуће поглавље из Хараламбоса Писци семинара треба да прочитају и избор из одговарајуће изворне литературе.
Ђурић, М., 1964: Социологија Маxа Wеbera, Матица Хрватска, Загреб Маркс, Карл, Tезе о Фојербаху, Предговор за Прилог критици политичке економије, Капитал, одређена поглавља Мертон, Роберт, О теоријској социологији, Београд, Плато, делови Спасић, И., Интерпретативна социологија, Завод за уджбенике и наставна средства, Beograd, 1998, делови Фиаменго, Анте, 1987, Saint-Simon и Auguste Comte, Напријед, Загреб, одређена поглавља Фон Рихт (1975) ОБЈАШЊЕЊЕ И РАЗУМЕВАЊЕ. Београд, Нолит, 51-69 Хараламбос, 2002 : 264-265; 624 -6 33; 643-647. Писци семинара треба да прочитају и избор из одговарајуће изворне литературе.
|
