Силабуси
|
Курс: Психологија памћења и мишљења (осн.) У оквиру предмета: Психологија памћења и мишљења Предавачи др Дејан Лаловић, редовни професор др Вања Ковић, редовни професор обавезни курс Број бодова: 6.00 Садржај курса: а) Радна меморија и улоге њених компонената у сазнајним процесима, б) Процеси памћења, в) Однос памћења и других психичких процеса и стања; поремећаји памћења, г) Индивидуалне разлике у процесима памћења и другим сазнајним процесима. д) Мишљење (дедуктивно резоновање, индуктивно закључивање, методе). ђ) Примене принципа психологије памћења и мишљења.
(Исцрпну информацију о садржају сваке наставне јединице, прецизну информацију о ставкама и странама литературе које прате сваку од њих, заједно додатним информацијама о курсу и областима психологије и сродних наука које чине садржај курса, студенти и наставници Филозофског факултета у Београду могу добити путем презентације на http://www.psipim.com, као и од наставника, у форми штампаног информатора. Ставке литературе од 2-7. могу се скинути са исте презентације, а доступне су и у библиотеци Одељења за психологију.) Циљ изучавања курса: Циљ наставе је да се полазници на предавањима упознају са сазнањима из области психологије памћења и психологије мишљења и резоновања, а да се на вежбама упознају са основним методама истраживања и експерименталним обрасцима у поменутим областима. App.preduslovi_za_polaganje: Положени: "Когнитивна психологија", "Методологија психолошких истраживања" и "Статистика у психологији" 1 и 2. Одслушана "Психологија учења". Облици наставе:
а) Предавања: 4 часа недељно.
б) Вежбе: 2 часа недељно.
в) Учествовање у експериментима и другим врстама истраживања, у саставу вежби. План курса: 1. недеља предавање - 1.Традиционалне и нове теме у психологији памћења 2. Фонолошка петља и когниција 1.1 Структура и дистинктивни домени меморије – рекапитулација. Чулна меморија, краткорочна меморија, дугорочна меморија: начела раздвајања домена; основна својства сваког од домена.
2.1 Налази који говоре у прилог постојања фонолошке петље.
2.2 Улога фонолошке петље приликом повезивања садржаја у јединице организовања.
2.3 Деловање фонолошке петље и природа унутрашњег говора.
2.4 Фонолошка петља и учење да се чита.
2.5 Фонолошка петља и разумевање језика.
2.6 Фонолошка петља и усвајање речника.
1. недеља вежбе - Извођење уводног експеримента Сврха вежби је упознавање полазника курса са начином извођења експеримената у којима ће, у склопу вежби из ППиМ, учествовати. 2. недеља предавање - 3. Визуоспацијална матрица и когниција 4. Централни извршилац и когниција 3.1 Примена обрасца двојних задатака у испитивању природе менталног представљања.
3.2 Визуелно представљање и вербално учење.
3.3 Неуропсихологија визуелног представљања.
3.4 Улога ВСМ у експертском учинку.
4.1 Однос класично схваћеног појма пажње и концепције о централном извршиоцу.
4.2 ЦИ и контрола деловања. Грешке у деловању.
4.3 Улога фронталних режњева у деловању и когницији. ЦИ и фронтални (дисегзекутивни) синдром.
4.4 Улога ЦИ у течном читању. Распон радне меморије при читању.
2. недеља вежбе - Приказивање наставног видео-филма о класичном случају амнезије. Дискусија. - 3. недеља предавање - 5. Чиниоци који утичу на запамћивање 6. Организације материјала и запамћивање 5.1 Пажња и запамћивање.
5.2 Мотивација и запамћивање.
5.3 Намера да се учи и запамћивање.
5.4 Утицај врсте садржаја на запамћивање.
5.5 Временска расподељеност учења и запамћивање.
6.1 Организовање материјала при свакодневном запамћивању.
6.2 Експерименталне студије организовања.
6.3 Мнемотехнике: могућности и ограничења њихове примене.
3. недеља вежбе - Деловање ВС матрице: демонстрација различитих варијанти задатка мент. ротације Извођење неке од варијанти класичног задатка менталне ротације тродимензионалних тела(Shepard & Metzler, 1971 и Cooper & Podgorny, 1976). 4. недеља предавање - 7. Процеси и чиниоци заборављања 8. Извлачење (садржаја меморије) 7.1 З различитих врста садржаја – проблем универзалности ебингхаусовске криве заборављања.
7.2 Супротстављене теорије З (теорије о пропадању трага и теорије интерференције).
7.3 Мотивација, сан, измењена стања свести и З.
7.4 Ретроспективно и проспективно П.
8.1 Појам И и однос процеса И и заборављања.
8.2 Правилности процеса И; аутоматско и вољно И.
8.3 Модели и теорије И: Редна претрага до исцрпљења, М. генерисања и препознавања, Теорија синергистичке екфорије.
8.4 Матер. и контекст И. 4. недеља вежбе - Поређење модела извлачења. Демонстрација неких експеримената из области организ. Поред демонстрације, подразумева се учешће полазника као испитаника у неким од експеримената из области организовања материјала приликом запамћивања. 5. недеља предавање - 9. Аутобиографско памћење и сећање (вољно извлачење) 10. Конекционизам и памћење 9.1 Методе за испитивање сећања: Голтонова техника навођења, метода следа АБ догађаја и дневничке студије.
9.2 АБ заборављање: нормално, инфантилна и ретроградна амнезија.
9.3 АБ дисторзије и конфабулације; замагљена (АБ) сећања. Феномен лажног сећања.
10.1 Порекло и историјски претходници конекционизма; развој идеје о паралелно расподељеној наспрам редне обраде.
10.2 Основна архитектура н. мреже и принципи деловања.
10.3 Одлике н. мрежа за симулацију структурних аспеката меморије и проц. П 5. недеља вежбе - Демонстрација и практично извођење експеримената из области извлачења. Поред демонстрације, подразумева се и учешће у неким експериментима из области извлачења. 6. недеља предавање - 11. Свест као психичко стање и свесност као псих. функција. 12. Имплицитно учeње 11.1 Филозофски и спекулативни приступ проучавању свести.
11.2 Свесност, као свест о когнитивном функционисању.
11.3 Емпиријска истраживања свесног искуства.
11.4 Проблемско сагледавање традиционалне дихотомије вољни – аутоматски (свесни – несвесни) процеси памћења.
12.1 Појам имплицитног учења; демонстрације.
12.2 Експериментални обрасци за испитивање имплицитног учења.
12.3 Проблем свесности имплицитног учења.
12.4 Поређење предности и мана имплицитног и експлицитног учења.
6. недеља вежбе - КОЛОКВИЈУМ - 7. недеља предавање - 13. Имплицитно памћење и сећање I. 14. Имплицитно памћење и сећање II 13.1 Налази који говоре о постојању имплицитног учења: образац примовања; усвајање вештина; класично условљавање.
13.2 Теоријска тумачења имплицитног памћења: Обрада прилагођена условима под којима ће се извести извлачење; теорије засноване на меморијским системима.
14.1 Проблем процене учешћа имплицитне и експлицитне компоненте у укупном учинку процеса извлачења.
14.2 Анализа процеса дисоцијације (Џејкоби)
14.3 Методе које почивају на субјективном осећању „сећања“ и „знања“.
7. недеља вежбе - Неуроанатомске основе свести; измењена стања свести -- приказивање видео-филмова - 8. недеља предавање - 15. Памћење, емоције и когниција. 16. Поремећаји памћења и нормално памћење 15.1 Потискивање и нормално заборављање.
15.2 Психогена амнезија.
15.3 Измене афекта и памћење: депресија и памћење; анксиозност и памћење.
15.4 Памћење у екстремним ситуацијама.
16.1 Начела категорисања поремећаја памћења.
16.2 Фронтални (дисегзекутивни) синдром.
16.3 Амнезије: пострауматска, ретроградна и антероградна; Корсаковљев синдром.
16.4 Синдром амнезије и објашњење когнитивних дефицита.
16.5 Алцхајмерова болест.
8. недеља вежбе - Приказивање наставних видео-филмова о поремећајима памћења Видео-филмови о животињском моделу амнезије, амнезије код људи, Алцхајмеровој болести и ефектима нормалног старења на проспективно памћење и когницију. 9. недеља предавање - 17. Начела процене и третмана поремећаја памћења. 18. Ефикасност РМ и виша ког. 17.1 Својства ваљаних инструмената за процену памћења.
17.2 Основне врсте нацрта за примену и вредновање ефеката третмана.
17.3 Појединачни нацрти: АБ-АБ нацрт; нацрти са вишеструким основним нивоима, по нивоима и по ставкама.
17.4 Нацрти са групама.
17.5 Предности и мане појединачних и групних нацрта.
18.1 Историја проучавања и различите мере инд. разлика у РМ.
18.2 Микроаналитички и макроаналитички приступ.
18.3 Проблем раздвајања вербалне од спацијалне РМ.
18.4 Улога РМ у комплексним сазнајним процесима.
9. недеља вежбе - Демонстрација и практична примена различитих метода за процену ефикасности РМ. Поред демонстрације, подразумева се и учешће у експериментима са задацима процене ефикасности РМ 10. недеља предавање - 19. Дедуктивно резоновање. 20. Индуктивно закључивање. Психопатологија мишљења. 19.1 Р. над простим формама исказног рачуна.
19.2 Р. над силогизмима.
19.3 Форма и садржај р. – нека објашњења стандардних ефеката.
19.4 Раскорак логичке и свакодневне дедукције.
20.1 Закључивање према сличности и аналогији
20.2 Провера хипотеза и научно закључивање.
20.3 Психоаналитичка концепција негације; експериментални налази.
20.4 Опсесивно-компулсивно и импулсивно реаговање у лабораторијским задацима закључивања.
20.5 Схизофрено мишљење у лабораторијским задацима.
20.6 Однос форме и садржаја патолошког мишљења.
10. недеља вежбе - Приказивање наставног филма о експерименталним корелатима душевних поремећаја Видео-филм о корелатима клиничке депресије, схизофреније и психопатије у лабораторијским експерименталним задацима. 11. недеља предавање - 21. Методе за испитивање мишљења I. 22. Методе за испитивање мишљења II 21.1 Избор и анализа задатака за испитивање мишљења, са примерима.
21.2 Избор података и опсервација за анализу: подаци о учинку; подаци о процесу; постпроцесни подаци, са примерима.
22.1 Анализа и тумачење података и опсервација: анализа тачности и времена реаговања; анализа вербалних извештаја; анализа више врста (комбинованих) података, са примерима.
22.2 Новији примери примене метода и техника неуроосликавања у истраживању процеса мишљења: њихови актуелни домети, ограничења и перспективе. 11. недеља вежбе - Примена експерименталних метода за процену способности читања са разумевањем Поред демонстрације, подразумева се и учешће полазника у експериментима са испитивањем процеса читања са разумевањем, у улози испитаника. 12. недеља предавање - 23. Примене психологије памћења и мишљења у маркетингу I. 24. Примене II 23.1 Неки принципи и примери излагања информативног материјала у циљу ефикасног запамћивања: онемогућавање проактивне интерференције, коришћење ефеката примације и реценције.
23.2 Евалуативно условљавање преференције одређених производа.
23.3 Домети примене асоцијативног учења у модификацији понашања потрошача.
24.1 Ефекти визуелних и вербалних информација које заводе на погрешан траг.
24.2 Креирање лажних сећања. (Приказивање кратког филма; Loftus & Pickrel, 95).
12. недеља вежбе - Видео-филм о идентификацији лажних сећања помоћу позитронске томографије - 13. недеља предавање - 25. Проблем поузданости сећања оживљених у процесу психотерапиje 26. Завршно пр. 25.1 Лажна сећања из детињства.
25.2 Грешке у периодизацији сећања.
25.3 Пристрасна сећања на пређашње ставове и ментална стања.
25.4 Ефекат привременог заборава.
25.5 Резиме практичних и начелних проблема са коришћењем сећања у психотерапији.
26. Рекапитулација градива курса 13. недеља вежбе - Излагање и тумачење резултата истраживања изведених у текућој школској години Излагање и тумачење резултата истраживања у којима су полазници Психологије памћења и мишљења у текућој школског години учествовали као испитаници. Дискусија и појашњавање елемената поступака са којима полазници нису могли бити упознати док су се налазили у улози испитаника.
Литература и извори података: Општа обавезна Литература Ајра Хајман и Елизабет Лофтус: „Грешке у аутобиографском памћењу“, у Clinical Psychology Review, No. 8, 1998. Алан Бедли: "Људско памћење", Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2004. Ауторизоване презентације и остали материјали коришћени на часовима.
(https://sites.google.com/site/lalovicpsipim/sazeci-predavana)
Даглас Медин и Брајан Рос: „Резоновање“ у „Когнитивна психологија“, Harcourt Brace Jovanovich, Teксас, 1992. Дејвид Хембрик, Мајкл Кејн и Рендал Енгл: „Улога радне меморије у когницији вишег реда“, у Р. Стернберг и Џ. Прец: „Когниција и интелигенција“, Cambridge University Press, Кембриџ, Велика Британија, 2 Елизабет Лофтус и Данијел Бернстин: „Богата лажна сећања: краљевски пут до успеха“, у А. Хили: „Експериментална когнитивна психологија и њене примене“, American Psychological Association Press, 2005. Карл Андерс Ериксон и Вилијем Оливер: „Методологија лабораторијског истраживања мишљења: избор задатака, прикупљање опсервација и обрада података“ у Р. Стернберг и Е. Смит: „Психологија људске мисли“, |