|
Курс: Филозофска логика и сазнање (докт.) У оквиру предмета: Филозофска логика и сазнање Предавачи др Мирослава Трајковски, ванредни професор изборни курс Број бодова: 10.00 Садржај курса: Разматраће се проблеми филозофске логике који су релевантни за разумевање природе људског сазнања. Посебно значајан је проблем значења логичких везника и питање да ли се инференцијалистичко објашњење њиховог значења може генерализовати на обичан језик. Такође ће се разматрати епистемолошки проблеми који су битни за схватање природе правила закључивања. Непосредно релевантно је питање да ли поред исказног постоје и други облици знања, на пример знање како. Показује се да од становишта која се заузимају у погледу ових питања зависи прихватање разлике између логике оправдања и логике открића као и разумевање њиховог односа.
Циљ изучавања курса: Циљ курса је да укаже на повезаност филозофске логике и епистемологије, а посебно да осветли однос између формалних услова исправног закључивања и инференцијалних структура когнитивних процеса.
App.preduslovi_za_polaganje: Нема посебних предуслова.
Облици наставе:
Предавања и вежбе. Прорада релевантне литературе.
План курса: 1. недеља предавање - Семантика истиносних услова – семантике Алфреда Тарског и Доналда Дејвидсона - 2. недеља предавање - Значење реченице с обзиром на њену улогу у закључивању - 3. недеља предавање - Значење логичких везника – Прајорова критика Генценових правила - 4. недеља предавање - Значење логичких везника – Белнапов одговор на Прајорову критику - 5. недеља предавање - Даметова генерализација Генценове идеје и њена примена у случају обичног језика - 6. недеља предавање - Селарсов појам материјалних закључивања - 7. недеља предавање - Рајлово схватање правила закључивања као «карте за извођење» - 8. недеља предавање - Одбацивање ентимема као последица увођења појма «карте за извођење» - 9. недеља предавање - Андерсон и Белнап о ентимему и релевантној импликацији - 10. недеља предавање - Епистемолошке основе Брендомовог схватања исправног закључивања - 11. недеља предавање - Знање како, «карта за извођење» и парадокс истраживања - 12. недеља предавање - Полањијев појам прећутног знања и разлика у односу на Рајлов појам знања како - 13. недеља предавање - Однос различитих врста знања и различитих врста закључивања -
Литература и извори података: Општа обавезна Литература Anderson, Alan Ross and Nuel D. Belnap, »Enthymemes«, The Journal of Philosophy 58:23 (1961), 713-723 Brandom, R. B. Articulating Reasons. An Introduction to Inferentialism, Cambridge MA, Harvard University Press, 2000 Buchler, Justus (ed.), The Philosophy of Peirce – Selected Writings, London, Routledge & Kegan Paul Ltd, 1956 Copi, Irving M. and James A. Gould (eds), Contemporary Philosophical Logic, New York, St. Martin’s Press, 1978 Jacquette, Dale (ed.), A Companion to Philosophical Logic, London, Blackwell Publishers, 2002. M. Aђелковић, Креативни ентимем, Филозофски факултет, 2007. Polanyi, Michael, The Tacit Dimension, London, Routledge and Kegan Paul, 1967, 3-25 Ryle, Gilbert, Collected Papers, vol. 2, London, Hutchinson, 1971 Sellars, Wilfrid, »Inference and Meaning«, Mind 62:274 (1953), 313-338 Sosa, E. and J. Kim, Epistemology: An Anthology, Malden, Blackwell Publishers, 2001 Stanley, Jason and Timothy Williamson, »Knowing How«, The Journal of Philosophy 98:8 (2001), 411-444
|
