Курс: Општи курс из рецепције античке књижевности
Предавачи

др Војислав Јелић, редовни професор у пензији

др Гордан Маричић, редовни професор

др Душан Поповић, доцент

др Ненад Ристовић, редовни професор

др Ана Петковић, доцент

изборни курс
Број бодова: 8.00
Садржај курса: Упознавање студената са појмом рецепције у науци о књижевности уопште и са основним манифестацијама рецепције античке књижевности, од времена саме антике до модерне књижевности, са посебним нагласком на рецепцији античке књижевности у српској књижевности. У оквиру предавања студенти се упознају са појмом књижевне рецепције и са историјатом рецепције античке књижевности по епохама и према формалним обележјима у европским књижевностима, док се на вежбањима анализирају одабрани илустративни текстови. На исти начин се разматрају путеви античког књижевног наслеђа у српској књижевности, подједнако кроз књижевноисторијску и књижевнотеоријску оптику. Због опсежности и сложености материје овога предмета настава се прилагођава интересовањима и афинитетима сваког студента понаособ, како би се и кроз наставу овог предмета студентима омогућила квалитетна припрема за писање дипломског рада. Издваја се неки нарочито значајан феномен рецепције античке књижевности, махом по књижевнотеоријским обележјима, а на коме се могу лепо видети све историјске мене у рецепцији и посебности у појединим књижевним срединама. То се нарочито односи на студенте који се определе да пишу рад управо из рецепције античке књижевности.
Циљ изучавања курса: Проширивање знања из историје књижевности студената класичне филологије на поантичке књижевне епохе и примена знања из теорије античке књижевности на књижевну анализу дела насталих под утицајем античке књижевне традиције у каснијим књижевним епохама.
App.preduslovi_za_polaganje: Предуслов за похађање наставе из предмета рецепција античке књижевности јесте да је студент уз положен испит из предмета Преглед античке књижевности на крају I године студија класичних наука положио и колоквије из предмета Историја хеленске књижевности и Историја и римске књижевности на крају III године студија класичних наука.
Облици наставе: 2 часа предавања и 2 часа вежбања недељно.
Обавезе студената: Похађање наставе је обавезно да би се приступило испиту.
nacin_ocenjivanja_rada_i_rezultata: Усмени испит.
План курса:
1. недеља
предавање - Појам рецепције у науци о књижевности.
Увођење студената у предмет и њихове обавезе.
1. недеља
вежбе - Утврђивање владања језиком на непознатом тексту.
Договор око избора илустративних текстова на којима ће се вежбати градиво које се буде радило на предавањима.
2. недеља
предавање - Античка књижевност као узорна књижевност за све европске књижевности.
2. недеља
вежбе - Рад на тексту.
3. недеља
предавање - Антички корени поантичке рецепције античке књижевне традиције.
3. недеља
вежбе - Рад на тексту.
4. недеља
предавање - Појмови класично и класика.
4. недеља
вежбе - Рад на тексту.
5. недеља
предавање - Пропаст античке цивилизације и путеви очувања античког наслеђа на Истоку.
5. недеља
вежбе - Рад на тексту.
6. недеља
предавање - Познавање античке књиге у старој српској књижевности.
6. недеља
вежбе - Рад на тексту.
7. недеља
предавање - Античко литерарно предање у западноевропским књижевностима средњег века.
7. недеља
вежбе - Рад на тексту.
8. недеља
предавање - Античко литерарно предање у западноевропским књижевностима средњега века.
8. недеља
вежбе - Рад на тексту.
9. недеља
предавање - Позни средњи век и зачеци хуманизма.
9. недеља
вежбе - Рад на тексту.
10. недеља
предавање - Хуманистички књижевни препород: културно историјски оквири.
10. недеља
вежбе - Рад на тексту.
11. недеља
предавање - Античка литерарна традиција у ренесансној књижевности.
11. недеља
вежбе - Рад на тексту.
12. недеља
предавање - Античка литерарна традиција у ренесансној књижевности.
12. недеља
вежбе - Рад на тексту.
13. недеља
предавање - Књижевност барока и античко литерарно предање.
13. недеља
вежбе - Рад на тексту.
14. недеља
предавање - Књижевност барока и античко литерарно предање.
14. недеља
вежбе - Рад на тексту.
15. недеља
предавање - Познавање античке књиге у српској књижевности XVIII века.
15. недеља
вежбе - Рад на тексту.
16. недеља
предавање - (Нео)класицизам у европским књижевностима.
16. недеља
вежбе - Рад на тексту.
17. недеља
предавање - (Нео)класицизам у европским књижевностима.
17. недеља
вежбе - Рад на тексту.
18. недеља
предавање - (Нео)класицизам у српској књижевности.
18. недеља
вежбе - Рад на тексту.
19. недеља
предавање - (Нео)класицизам у српској књижевности.
19. недеља
вежбе - Рад на тексту.
20. недеља
предавање - Српска књижевност на латинском језику.
20. недеља
вежбе - Рад на тексту.
21. недеља
предавање - Српска књижевност на латинском језику.
21. недеља
вежбе - Рад на тексту.
22. недеља
предавање - Неохеленски покрет у европској науци.
22. недеља
вежбе - Рад на тексту.
23. недеља
предавање - Неохеленски покрет у европској књижевности.
23. недеља
вежбе - Рад на тексту.
24. недеља
предавање - Античка литерарна традиција у европским књижевностима XIX века.
24. недеља
вежбе - Рад на тексту.
25. недеља
предавање - Античка литерарна традиција у европским књижевностима XIX века.
25. недеља
вежбе - Рад на тексту.
26. недеља
предавање - Књижевност XX века и античко литерарно предање.
26. недеља
вежбе - Рад на тексту.
27. недеља
предавање - Књижевност XX века и античко литерарно предање.
27. недеља
вежбе - Рад на тексту.
28. недеља
предавање - Античка литерарна традиција у српској књижевности након (нео)класицизма.
28. недеља
вежбе - Рад на тексту.
29. недеља
предавање - Античка литерарна традиција у српској књижевности након (нео)класицизма.
29. недеља
вежбе - Рад на тексту.
30. недеља
предавање - Припрема за испит.
30. недеља
вежбе - Испит.
Литература и извори података:
Општа обавезна Литература
G. Highet, The Classical Tradition: Greek and Roman Influences on Western Literature, Oxford (Clarendon Press) 1951.- М. Будимир – М. Флашар, Преглед римске књижевности: De auctoribus Romanis, Београд 1995. (одељци о рецепцији на крају сваког поглавља/аутора)- М. Н. Ђурић, Историја хеленске књижевности, Београд 1997. (одељци о рецепцији на крају сваког поглавља/аутора)
Општа допунска Литература
- J. Seznec, The Survival of the Pagan Gods: The Mythological Tradition and its Place in renessance Humanism and Art, Princeton University Press 1972.
- M. Flašar, “Antike Götter in Des Drachen kampf mit den Adlern”, Жива антика VII/2 (1957), 193-203.
- S. Josifović, Horaz in der älteren serbokroatischen Literatur, Skopje 1966.
- S. Leovac, Helenska tradicija i srpska književnost XX veka, Sarajevo 1963.
- S. Slapšak, Svi Grci nazad: Eseji o helenizmu u novijoj srpskoj književnosti, Beograd 1985.
- В. Јанковић, Менандрови ликови и европска драма, САНУ, Београд 1978.
- В. Јанковић, Насмејана животиња, Нови Сад 1987.
- В. Јелић, Античка и српска реторика, Београд 2001.
- В. Јелић, ПРОГΥМНАΣМАТА ретора Афтонија, Београд 1997.
- В. Јелић, Стерија и Квинтилијан, Нови Сад – Београд 1988.
- Д. Невенић Грабовац, Хомер у Срба и Хрвата, Филолошки факултет у Београду, Монографије, књ. XIII, Београд 1967.
- Ђ. Трифуновић, Стара српска књижевност, поглавље: “Основе”, Београд 1995. (друго изд.)
- Е. Р. Курцијус, Европска књижевност и латински средњи век, прев. Ј. Бабић, Београд 1996.
- Ј. Деретић, ”Класична традиција у српској књижевности”, Античке студије код Срба, Посебна издања Балканолошког института САНУ 37, Београд 1989, 13-20.
- М. В. Стојановић, Доситеј и антика, Београд 1971.
- М. Павић, Историја српске књижевности класицизма и предромантизма: Класицизам, Београд 1979.
- М. Флашар, “Studium (liberalium) litterarum као образац образовања понуђен српској школи у XVIII веку”, XVIII столеће, књ. II, св. 2, Нови Сад 1997.
- М. Флашар, “Јован Рајић у Памјатнику Лазара Бојића”, Јован Рајић – живот и дело, Институт за књижевност и уметност, Посебна издања, књ. XIX, Београд 1997, 275-303.
- М. Флашар, “Неки проблеми испитивања античке и старије европске аутобиографске књижевности”, XVIII столеће 1, Нови Сад 1993, 7-44.
- М. Флашар, “О интерпретацији песама Лукијана Мушицког”, Манастир Шишатовац, Посебно издање Балканолошког института САНУ 38 (1989), 97-103.
- М. Флашар, “Реторски, пародистички и сатирични елементи у романима Јована Стерије Поповића”, Зборник историје књижевности САНУ, књ. 9, Београд 1974, 111-429.
- М. Флашар, Његош и антика, ЦАНУ, Његошев институт, Монографије и студије, књ. 1, Подгорица 1997.
- М. Флашар, Студије о Стерији, Београд 1988.
- Н. Ристовић, “Класични филолози – историчари српске књижевности”, Научни састанак слависта у Вукове дане 32/2002 (Београд 2004), 465-484.
- С. Јосифовић, “Антички узори метрике Мушицкога”, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду I (1956), 193-217.
- Ч. Миловановић, “О изворима и књижевном поступку Гаврила Стефановића Венцловића”, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. XXIX/1 (1981), 27-42; XXX/1 (1982), 5-17.