|
Курс: Антички мотиви у савременој српској драми (докт.) У оквиру предмета: Антички мотиви у савременој српској драми Предавачи др Гордан Маричић, редовни професор изборни курс Број бодова: 10.00 Садржај курса: Обичај да се кроз већ готов мит или кроз својим пером створен митски свет говори о стварности није ни нов ни непознат, а вероватно ће увек и актуелан бити. Српски драматичари, а посебно Јован Христић и Велимир Лукић, мењали су митске приче и ликове, преплитали их са сопственим идејама и тежњама, и створили ново драмско ткиво. Били су они даровити, образовани и радени. Уосталом, свака од ових особина може се приписати и њиховим непосредним узорима - француским неокласичарима, а и правим - грчким трагичким песницима. Предмет настоји да упозна студенте и са још неким, не мање важним утицајима: идејном и поетском драмом. Даје се и преглед српских драматичара који користе античке мотиве, од Миодрага Павловића до Миомира Петровића. Циљ изучавања курса: Да омогући студентима да уоче колико су се неки српски писци ослањали на античке мотиве и да спознају како ће се поново писати сличне драме, и данас, и сутра: баш као што је мит савремен и свевремен. App.preduslovi_za_polaganje: Познавање класичних језика. Облици наставе:
Предавања, вежбе.
Литература и извори података: Општа обавезна Литература Angela Belli, Ancient Greek Myths and Modern Drama, A Study in Continuity, New York - London 1969. Gilbert Highet, The Classical Tradition, Greek and Roman Influences on Western Literature, Oxford 1967. Велимир Лукић, Изабране драме, Београд 1987. Јован Христић, Четири апокрифа, Нови Сад 1970. Петар Марјановић, Српски драмски писци ХХ столећа, Нови Сад - Београд 1997. Рејмонд Вилијамс, Драма од Ибзена до Брехта, превела Марта Фрајнд, Београд 1979. Слободан Селенић, Антологија савремене српске драме, Београд 1977. |
