Курс: Историја хеленске књижевности (осн.) У оквиру предмета: Историја хеленске књижевности Предавачи др Војислав Јелић, редовни професор у пензији др Душан Поповић, доцент обавезни курс Број бодова: 14.00 Садржај курса: Појам хеленске књижевности и основне претпоставке за њено проучавање данас
Епско песништво
Хомер и хомерско питање
Хесиод – први познати европски песник и његова дела
Епилиј и његова композиција – Калимах
Особености хеленистичког епа - Аполоније Рођанин – Еп о Аргонаутима
Ноно из Панополиса, Еп о Дионису
Лирско песништво
Дефиниција елегије и њени главни представници,
Јамбографија – Архилох
Мелика – Алкеј и Сапфа
Хорска лирика – Пиндар
Трагедија
Настанак трагедије, њена композиција и извођење
Есхил, Софокле, Еурипид
Комедија
Настанак комедије и њена подела – Аристофан и Менандар
Аристофанова комедија као узор римској сатири
Басна – Езоп
Периегеса – Паусанија
Биографија и аутобиографија – перипатетичари, Плутарх, Исократ
Логографија, њена дефиниција и главни представници
Херодот, жанровске и стилске одлике његове Историје
Тукидид и елементи реторике у композицији његовог дела
Ксенофонт и његови списи
Полибије као историчар Рима и Грчке
Аријан и историчари око Александра Македонског
Философска књижевност
Јонски космолози и прозна књижевност
Философски списи у стиху
Значај Прве софистике и њени главни представници
Друга софистика и њене основне карактеристике
Сократ, Платон и развој дијалога, философске школе после Аристотела, Теофрастови Карактери, новоплатонизам
Реторика
Појам реторике и њено место у систему Седам слободних вештина, основна поља беседништва, композиција беседе, Аристотелова Реторика и Поетика, Горгија, Лисија, Исократ, Демостен, Ликург, Есхин, припремне вежбе за беседнике и теорија жанрова – Хермоген, Афтоније, Теон, Менандар Ретор, Ливаније, Василије Велики, Григорије Богослов, Јован Златоусти
Развој епистолографије и појава романа
Студенти на семинару читају текст из дела које је предвиђено као вежбање уз градиво обрађивано на предавањима (око 20 куцаних страница укупно). Током оба семестра предвиђено је вежбање у виду самосталног усменог превођења и књижевне анализе на часу. Циљ изучавања курса: Предавања из Историје хеленске књижевности треба да предоче студентима, с једне стране, основне друштвене и историјске оквире у којима се ова књижевност јавља, а са друге, да употпуне њихова знања о књижевно-теоријским појмовима из античке поетике и реторике. Хеленска књижевност је настајала у дугом временском периоду, али још увек није у свом коначном облику заокружена. Преглед и историјат књижевних родова показује да хеленску књижевност треба посматрати како на дијахроној, тако и на синхроној равни. Студенти се оспособљавају да неке карактеристике везане за хеленску књижевност сагледавају и према сродним појавама у књижевностима других народа, како старијег, тако и новијег времена. App.preduslovi_za_polaganje: Положени колоквијуми и семинарски рад.
Колоквијуми, чији се садржај обрађује на часовима семинара, полажу се семестрално. Облици наставе:
Предавања и вежбе. Вежбе, на којима студенти обављају књижевну анализу и самостално преводе књижевна дела античког периода, одржавају се с четири часа недељно (сва четири часа држи асистент).
Литература и извори података: Општа обавезна Литература Милош Н. Ђурић, Историја хеленске књижевности, Београд, 1996. Општа допунска Литература - А. Lesky, Povijest grčke književnosti (prev. Z. Dukat), Zagreb 2001. The Cambridge History of classical Literature, Greek Literature, ed. By P.E. Easterling and B.M.W. Knox, Cambridge University Press, Cambridge, London, New York, New Rochelle, Melbourne, Sydney, 1985. |