Силабуси
|
Курс: Византијски „феудализам“ као историјски и историографски феномен (докт.) У оквиру предмета: Византијски „феудализам“ као историјски и историографски феномен Предавачи изборни курс Број бодова: 10.00 Садржај курса: Идеолошке поделе у 20. веку као изворишта за радикално супротстављене ставове о свеобухватној важности феудализма у свим епохама византијске историје или о одрицању његовог постојања. Конкретан прилаз београдске „византолошке школе“: испитивање одређених феномена који се могу сматрати обележјима феудализма. Феудални феномени: пронија, имунитети, апанаже, homo ligius, приватизација институција, рурални крактер градова под патронатом земљишне аристократије, заклетва верности.
Циљ изучавања курса: Упознавање студената са свим аспектима проблема дефинисања византијског феудализма, као основног елемента друштвене и, делимично, државне структуре позног доба. App.preduslovi_za_polaganje: Уписан трећи семестар докторских студија историје или одговарајући семестар на другим одељењима.
Облици наставе:
Настава ће се састојати од комбинације предавања и вежби, с тим што је предвиђено да студенти ураде један семинарски рад.
Литература и извори података: Општа обавезна Литература Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1959. (и потоња издања) Г. Острогорски, Пронија у Византији и јужнословенским земљама, Београд 1951. Општа допунска Литература H.-G. Beck, Byzantinisches Gefolgschaftswesen, München 1965. J. Ferluga, La ligesse dans l’Empire byzantin, ЗРВИ 7 (1961) 97-123. Г. Острогорски, Сабрана дела, Х Београд 19.. Љ. Максимовић, Византијска провинцијска управа у доба Палеолога, Београд 1972. Љ. Максимовић, Генеза и карактер апанажа у Византији, ЗРВИ 14-15 (1973) 103-154. Љ. Максимовић, Град у Византији, Београд 2003. |