Силабуси
Курс: Христолошке распре у Византији (докт.) У оквиру предмета: Христолошке распре у Византији Предавачи изборни курс Број бодова: 10.00 Садржај курса: Уз римско државно уређење и хеленску, односно хеленистичку културу, хришћанство је представљало трећи стуб на којем је почивала византијска цивилизација. Почев од Миланског едикта о верској толеранцији, оно је постепено, али сигурно, мењало пагански карактер Римског царства, тако да је временом некадашњу многобожачку империју претворило у Христову државу. Међутим, како се хришћанска догма обликовала полако и у сталним сукобима са многобројним јеретичким учењима, долазило је до врло огорчених и дугих верских распри. Упливисање политике је додатно те верске диспуте учинило сложенијим. Првобитни сукоб паганства и хришћанства временом су сменила непрестана трвења унутар самих хришћана. Неке од важнијих криза унутар византијске цркве биле су везане за аријанство, несторијанство, монофизитизам иконоборство, исихазам и друге еклисиолошке спорове. Упркос томе, црква је често из унутрашњих размирица остајала ојачана и своју снагу показала и на тај начин што је надживела визатијску државу. Циљ изучавања курса: Упознавање студената са византијским хришћанством и најважнијим верским споровима у византијској историји, почев од аријанства, несторијанства и монофизитизма, преко иконоборства, до исихазма. App.preduslovi_za_polaganje: Уписан други семестар докторских студија историје или одговарајући семестар на другим одељењима.
Облици наставе:
Настава се одвија кроз предавања, али је предвиђено и да студенти пишу семинарске радове из тема које се односе на христолошке распре. План курса: 1. недеља предавање - Садржај, проблеми, методологија и циљеви курса. 2. недеља предавање - Милански едикт и аријанство. I и II васељенски сабор. 3. недеља предавање - Несторијанство и монофизитизам. III и IV васељенски сабор. 4. недеља предавање - Од Халкедона до V васељенског сабора. 5. недеља предавање - Монотелитизам и покушај помирења. 6. недеља предавање - VI васељенски сабор и Трулски сабор. 7. недеља предавање - Корени иконоборства. 8. недеља предавање - Иконоборство Лава III. 9. недеља предавање - Врхунац иконоборства - Константин V. 10. недеља предавање - Превага иконофила и VII васељенски сабор. 11. недеља предавање - Други талас иконоборства. 12. недеља предавање - Исихазам: корени и духовни покрет. 13. недеља предавање - Сабори у XIV веку. 14. недеља предавање - Исихасти и научници. 15. недеља предавање - Византијско богословско наслеђе.
Литература и извори података: Општа обавезна Литература Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1959 (репринт: 1991) Ј. Мајендорф, Византијско богословље. Историјски токови и догматске теме, Београд 2001. Општа допунска Литература А. В. Карташов, Васеленски сабори, прев. М. Лалић, I-II, Београд 1995. А. Јевтић, Свештени канони цркве, Београд 2005. Г. Острогорски, Светогорски исихасти и њихови противници, Сабрана дела, књ. 5 (О веровањима и схватањима Византинаца), Београд 1970, 203-223. Р. Поповић, Васељенски сабори. Одабрани документи, Београд 2007. Џ. Мајендорф, Империјално јединство и хришћнске деобе. Црква од 450. до 680. године, Крагујевац 1997. |