Силабуси
Курс: Српска властела позног средњег века (мастер) У оквиру предмета: Српска властела позног средњег века Предавачи др Марко Шуица, редовни професор изборни курс Број бодова: 6.00 Садржај курса: Теоријска настава: Структура српског друштва у позном средњем веку. Структура властеле у позном средњем веку. Улога властеле у дворској, државној, локалној управи и војсци. Економска подлога властеоског слоја. Титуле и функције властеле у српској држави позног феудализма. Учешће у значајним политичким и војним догађајима према историјским изворима.
Историја великих династија српског племства од средине 14. до средине 15. века.
Практична настава: историјски извори за историју властеле - типологија; историја српских властеоских породица са регалним прерогативима; српска властела у државној управи, војсци и на двору. Циљ изучавања курса: Стицање проширених знања о властеоском друштвеном слоју позног средњег века
Разумевање положаја, друштвене и политичке улоге властеле у оквиру српске средњовековне државности
Разумевање начина функционисања државне управе и војске
Израда истраживачког рада кратке форме App.preduslovi_za_polaganje: Нема посебних предуслова Облици наставе:
Менторски рад; индивидуални рад, дијалошка метода, анализа извора и литературе, подстицање аргументованог изношења историјских закључака
Литература и извори података: Општа обавезна Литература M.Шуица,Немирно доба српског средњег века, Властела српских обласних господара, Београд 2000, 200. А. Веселиновић, Р. Љушић, Српске династије, Београд 2008. Б. Ферјанчић, Деспоти у Византији и јужнословенским земљама, Београд 1960. И. Ђорђевић, Зидно сликарство српске властеле, Београд 1995. Историја српског народа I-II, Београд 1981, 1982. К. Јиречек, Историја Срба I-II, Београд 1990. Лексикон српског средњег века, Београд 1999. М. Благојевић, Д. Медаковић, Историја српске државности I, Нови Сад 2000. М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Београд 1997. М. Динић, О Николи Алтомановићу, Београд 1932. Р. Михаљчић, Крај Српског царства, Београд 1974. С. Ћирковић , Срби у средњем веку, Београд 1995. Општа допунска Литература M. Шуица, Повеља кнеза Стефана Лазаревића којом се Хиландару прилаже црква Ваведења Богородичиног у Ибру, Стари српски архив 3 (2004) 107-124. Б. Ферјанчић , Севастократори и кесари у Српском царству, ЗФФБ X-1 (1970) 255-269 Г. Острогорски, Серска област после Душанове смрти, Београд 1965. Д. Спасић , А.Палавестра, Д.Мрђеновић, Родословне таблице и грбови, Београд 1991. Ђ.Сп. Радојичић , Влатко Хранотић-властелин Вука Бранковића, Гласник МКМ 1 (1956) 230. Ј. Калић, Деспот Стефан и Никола Горјански, 95-102. М. Динић, Хумско-требињска властела, Београд 1967. М. Шуица, О кесару Гргуру, ЗРВИ 34 (1995) 163-172 М. Шуица, Повеља цара Уроша о замени поседа између кнеза Војислава и челника Мусе, Стари српски архив 2 (2003) 143-167. М.Шуица, Властела кнеза Стефана Лазаревића (1389-1402), Годишњак за друштвену историју XI св. 1 (2004), изашло 2005, 7-31. С. Новаковић, Византијски чинови и титуле у српским земљама XI-XV века, Глас СКА LXXVIII (1908) 178-280. С. Ћирковић, Поклад краља Вукашина, ЗФФБ XIV-1 (1979) 153-163. Т. Тарановски, Историја српског права у Немањићкој Србији I, Београд 1931. |