|
Курс: Архитектура у Србији 1918-1941 (МАС) У оквиру предмета: Архитектура у Србији 1918-1941 Предавачи др Александар Кадијевић, редовни професор изборни курс Број бодова: 6.00 Садржај курса: -Предмет овог изборног курса обухвата један од најпродуктивнијих периода у историји архитектуре на тлу данашње Србије. Архитектура је током међуратног периода стилски и типолошки свакако поседовала највећи диверзитет. Током слушања овог изборног курса, студенти ће имати прилике да се детаљније упознају са феноменима који су се јављали у архитектури од 1918. до 1941. године, као што је утицај руских архитеката, продукција споменичке архитектуре, урбанистички развој и стратегије по питању становања, архитектура у служби југословенства и др. Циљ изучавања курса: Циљ курса је да студенти стекну одређења знања о међуратној архитектури у Србији, а која нису обухваћена обавезним предметом. App.preduslovi_za_polaganje: Нема посебних предуслова Облици наставе:
-Излагања наставника и сарадника, презентације студената, дискусије, пракса План курса: 1. недеља предавање - Увод у курс Увод у архитектуру на тлу данашње Србије у периоду између два светска рата; упознавање са основним проблемима, феноменима и оквирима изборног курса, као и са литературом и формом слушања и полагања испита Литература: Z. Manević, „Novija srpska arhitektura“, u: Srpska arhitektura 1900-1970, Bеograd 1972.
Лексикон неимара (уредио З. Маневић), Београд-Подгорица 2008. 2. недеља предавање - Трагање за националним стилом у профаној и сакралној архитектури Преглед развоја националног стила, кроз ауторске опусе и грађевине Литература: A. Kадијевић, Један век тражења националног стила у српској архитектури, средина XIX – средина XX века, Београд 2007.
V. Mitrović, Arhitektura XX veka u Vojvodini, Novi Sad 2010.
В. Путник, „Фолклоризам у архитектури Београда (1918-1950)“, Годишњак града Београда LVII (2010), 175-210. 3. недеља предавање - Пост-академизам Идеолошке основе, стилска обележја и примери архитектуре међуратног академизма Литература: А. Кадијевић, Естетика архитектуре академизма (19-20.век), Београд 2005.
Б. Несторовић, „Постакадемизам у архитектури Београда“, Годишњак града Београда XX (1973), 339-381. 4. недеља предавање - Руски емигранти Долазак емиграната из Русије у Краљевину СХС. Допринос развоју југословенске архитектуре и културе. Делатност на тлу Србије Литература: M. Đurđević, А. Каdijević, “Russian Emigrant Architects in Yugoslavia (1918-1941)ˮ, Centropa 2 (2001): 139-148.
А. Кадијевић, „Улога руских емиграната у београдској архитектури између два светска рата“, Годишњак града Београда XLIX-L (2002-2003): 131-142.M. Jovanović, „Кralj Аleksandar I i ruski umetnici“, u: Ruska emigracija u srpskoj kulturi XX veka, knjiga 1, ed. Miodrag Sibinović, Beograd 1994, 93–97. 5. недеља предавање - Меморијална архитектура Споменици као носиоци међуратне културе сећања. Архитектура јавних споменика, гробљанских маузолеја и костурница. Преглед најзначајнијих дела. Литература: O. Manojlović Pintar, Arheologija sećanja: spomenici i identiteti u Srbiji 1918–1989, Beograd 2014. 6. недеља предавање - Сакрална архитектура Богомоље свих конфесија у Србији.Водећи градитељи и главна дела Литература: V. Mitrović, Arhitektura XX veka u Vojvodini, Novi Sad 2010 Ђ.Боровњак, Верски објекти у Београду, Београд 2013. 7. недеља предавање - Експресионизам Романтичарски и модернистички експресионизам.Примери и идеје Литература: А. Кадијевић, „Експресионизам у београдској архитектури (1918-1941)“, Наслеђе XIII (2012): 59-77. 8. недеља предавање - Појава и развој модернизма Појава модерне архитектуре у Србији и њен регионални развој (Београд, Нови Сад, Ниш и др.).Пионири модернизма - Бабић, Злоковић, Којић, Дубови, Брашован, Добровић Литература: В. Камилић, „Осврт на делатност Групе архитеката модерног правца“, Годишњак града Београда LV-LVI (2008-2009): 239-264.
Lj. Blagojević, Modernism in Serbia: The Elusive Margins of Belgrade Architecture, 1919–1941, Cambridge (Mass.) 2003.5. Љ. Благојевић, Модерна кућа у Београду, Београд 2001. 9. недеља предавање - Конституисање југословенске идеје кроз архитектуру Архитектонско југословенство - између идеологије и праксе. Распростирање и главни примери на тлу Србије Литература: A. Ignjatović, Jugoslovenstvo u arhitekturi 1904-1941, Beograd 2007.
A. Kadijević, “Between unitarism and regionalisms: Architecture in Yugoslavia (1918-1941)ˮ, in: Architecture of independence in Central Europe/Architektura niepodległości w Europie Środkowej, Krakow 2018, 248-274.В. Путник, Архитектура соколских домова у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевини Југославији, 2015. 10. недеља предавање - Улога жена архитеката Стваралачки доприноси Данице Којић, Јованке Бончић Катеринић, Милице Крстић и других жена архитеката у Србији Литература: Д. Ђурић Замоло, „Грађа за проучавање дела жена архитеката са Београдског универзитета, генерације 1896-1940. године“, Пинус записи 5 (1996), 1-92. (прир.А.Кадијевић)
11. недеља предавање - Урбанистички развој градова и нова стамбена насеља Урбани развој Београда, Ниша и Новог Сада, главних центара међуратне Србије Литература: V. Mitrović, Arhitektura XX veka u Vojvodini, Novi Sad 2010
Z. Manević, „Novija srpska arhitektura“, u: Srpska arhitektura 1900-1970, Bеograd 1972 12. недеља предавање - Развој стамбене архитектуре Београдски стан. Развој просторних концепција у светлу стилистичких и идеолошких промена у српској архитектури Литература: Љ. Благојевић, Модерна кућа у Београду, Београд 2001
В. Путник, „Прилог проучавању развојних токова међуратне стамбене архитектуре Београда“, Наслеђе XIII (2012): 153‒166. |
