Курс: Методологија историје архитектуре (мастер)
Предавачи

др Александар Кадијевић, редовни професор

др Иван Стевовић, редовни професор

др Олга Шпехар, редовни професор

изборни курс
Број бодова: 6.00
Садржај курса: Teorijsko prezentovanje i tumačenje metoda proučavanja arhitekture različitih epoha sprovodi se kroz analizu karakterističnih tematskih celina, problema i modela ispitivanja, odgovarajućih instrumenata istraživanja, kao i rezultata kojima ishode. Praktična nastava opredeljena je interaktivnom radu sa kandidatima, u cilju postepene primene stečenih znanja.
Циљ изучавања курса: Upoznavanje kandidata sa različitim metodološkim pristupima i dometima u okvirima proučavanja arhitekture od antike do postmoderne, sa posebnim naglaskom na istorijskom i komparativnom metodu.
App.preduslovi_za_polaganje: Dovršeno slušanje i polaganje ispita sa prethodnih godina studija istorije umetnosti, pohađanje predavanja i vežbi.
Облици наставе: Predavanja i vežbe sa kandidatima uz konsultacije o posebnim problemima vezanim za teme master radova.
Литература и извори података:
Општа обавезна Литература
A.Kadijević, Prilog metodologiji tumačenja arhitektonske istorije: Karakterisanje, klasifikovanje i periodizovanje izdvojenih pojava, u: Umetnost, arhitektura, dizajn (ur.D.Jelenković), Pančevo 2007, 39-53
Aleksandar Ignjatović, Arhitektura kao diskurs, DaNS 45, Novi Sad 2004, 34. Стварно и могуће (зборник радова, ур. Нада Живковић, Светлана Димитријевић Марковић), ЗЗЗСКГБ, Београд 2010. (четири рада по избору припремити за испит, узети зборник у кабинету на консултацијама) А.Кадијевић, Видови дистанцирања од појава током њиховог тумачења у архитектонској историографији, Наслеђе X, Београд 2009, 235-253. Преузети са линка: http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/09/10/15_aleksandar_kadijevic_vidovi_distanciranja.pdf
Marko Nedeljković (prir.), Nedogled Ikarije. Antologija metodološke građe, ’Nikola Nikolić’, Kragujevac 2000, 395-440 (dve studije po izboru). Александар Кадијевић, Значај заоставштина архитеката за историографију српског градитељства и службу заштите, Наслеђе III, Београд 2001, 211-215. Са линка: http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/1450-605X/2001/1450-605X0103211K.pdf Роберт С.Нелсон, Ричард Шиф (ур.), Критички термини историје уметности, Светови, Нови Сад 2004, 191-313, 517-563.
Pеtаr Knoll, Ideologija moderne arhitekture, Arhitektura 9, Ljubljana 1933, 124-140. Zigfried Giedion, Historija i arhitekt, Čovjek i prostor 133-134, Zagreb 1964, 18. Renato Pođoli, Modernost i modernizam, u: Teorija avangardne umetnosti, Nolit, Beograd 1975, 234-238.
Zoran Manević, Arhitektura između biznisa i kulture, Izgradnja 3, Beograd 1987, 35-36. Aleksandar Milenković, Arhitektura – horizonti vrednovanja, Naučna knjiga, Beograd 1988. M.Jovanović, Istorizam u umetnosti XIX veka, Saopštenja 20-21, Beograd 1988-89, 275-284. http://www.heritage.gov.rs/Download/Saopstenja/Saopstenje%20XX-XXI%201988-89/Saopstenje_XX-XXI_1988-89_Istorizam_u_umetnosti_XIX_veka.pdf
А.Митровић, Појам историографије, Одлике научне историографије, Мислити теоријски у историографији, у: Пропитивање Клио, Београд 1996, 9-20, 147-181.
Александар Кадијевић, Индустријска архитектура Београда и Србије: проблеми истраживања и тумачења, Годишњак града Београда LIX, Београд 2012, 11- 36. http://www.mgb.org.rs/images/godisnjaci/2012-LIX/a.kadijevic-industrijska-arhitektura-GodisnjakLIX.pdf Сима Ћирковић, Увод у историјске студије, скрипта, Београд 1968. Александар Кадијевић, Византијско градитељство као инспирација српских неимара новијег доба/Byzantine architecture as inspiration for Serbian New Age architects, Београд/ Belgrade 2016.