Курс: Историјски модели музеализације (осн.) У оквиру предмета: Историјски модели музеализације Предавачи др Милан Попадић, редовни професор др Милица Божић Маројевић, ванредни професор др Никола Крстовић, ванредни професор изборни курс Број бодова: 3.00 Садржај курса: Излагање кључних момената који су одредили развојни пут историје збирки и музеја, од ризнице до виртуелног музеја. Основе методолошких приступа историји колекционарства: епистемолошке, психоаналитичке, семиолошке и наратолошке. Потврда специфичности одређених модела сваке године биће демонстрирана кроз следеће теме: Ризница као архетип музеја; Кабинети реткости од 15. до 17. века. Наслеђе антике у збиркама од 16. до 20. века; Идеје просветитељства и колекционарство у 18. веку; Владарске збирке и настанак великих светских музеја. Колекција између приватног и јавног у 19. веку. Музеји и колекционарство у 20. и 21. веку.
На основу предавања студенти ће добијати задатке да пронађу, анализирају, препознају и креативно интерпретирају примере за кључне историјске моделе.
Циљ изучавања курса: Упознавање са кључним историјским моделима музеализације као основе за свеобухватније разумевање материјалне културе и цивилизације кроз интердисциплинарни приступ музеологије и музеографије. App.preduslovi_za_polaganje: Овај предмет могу да бирају сви студенти Филозофског факултета у Београду и Универзитета уметности у Београду. Облици наставе:
Предавања ex catedra са визуелним илустрацијама; предавања на терену у музејским институцијама.
Вежбе у мултимедијалној учионици; вежбе на терену у музејским институцијама
Литература и извори података: Општа обавезна Литература D.Preziosi, The Other: Atr History and/as Museology, u: The Art of Art History: Acritical Anthology, edited by D.Preziosi. Oxford University Press, Oxford, 1998. str. 451-455; 507-528. E.Hooper-Greenhill, Museums and Shaping of Knowledge, Routledge, London and NewYork, 1992.(Преведени делови ове књиге и других реп. текстова са коментарима, у виду лекција, дигитализовани су на cd-у) M. Certeau de, Psychoanalysis and its History, u: Grasping The World, The Idea of the Museum, ed. by D.Preziosi, C.Farago, Ashgate. London, 2003. str. 35-51. M.Bal, Telling Objects: A Narrative Perspective of Collecting, u: Grasping The World, The Idea of the Museum, ed. by D.Preziosi, C.Farago, Ashgate. London, 2003. str.84-103. P.Findlen, The Museum: Its Classical Etymology and Renaissance Genealogy, u Grasping The World, The Idea of the Museum, ed. by D.Preziosi, C.Farago, Ashgate. London, 2003. str. 159-191. V.Han, Razvoj zbirki i muzeja od XIII do XIX vijeka, Poseban otisak iz Tkalčićevog zbornika 11, Zagreb 1958. str. 297-313. Д.Прециози, Збирке -музеји, у: Критички термини историје уметности, приредили Р.С.Нелсон и Р.Шиф, Светови, Нови Сад, стр 486-499. Општа допунска Литература Art History as Cultural History, Warburg’s Projects, edited by R.Woodfield, G+B Arts, Amsterdam, 2001. Grasping The World, The Idea of the Museum, ed. by D.Preziosi, C.Farago, Ashgate. London, 2003. J.Siegel, Desire and Excess, The Nineteenth-century Culture of Art, Princeton University Press,Princeton and Oxford, 2000. J.В.Гете, Путовање по Италији, Просвета, Београд, 1962. M.Fuko, Riječi i stvari, Arheologija humanističkih nauka, Nolit, Beograd, 1971. T. DaCosta Kaufmann, Remarks on the Collection og RudolfII: The Kunstkammer as a Form of Representatio, u: Grasping The World, The Idea of the Museum, ed. by D.Preziosi, C.Farago, Ashgate. London, 2003. str. 526-537. |