|
Курс: Теорије уметности (осн.) У оквиру предмета: Теорије уметности Предавачи др Предраг Драгојевић, редовни професор обавезни курс Број бодова: 5.00 Садржај курса: Извори теорија уметности; врсте и предмети теорија уметности; теоријски системи од Аристотела до краја 20. века; предмети теорија уметности као основ њиховог повезивања; научне основе теорије уметности; теоријска мишљења о елементима и фазама развоја уметности.
Могући нагласци на научно недовољно испитана подручја ликовног изражавања и препознавање теоријских проблема у њима. Циљ изучавања курса: Указати на разне видове и степене ликовног изражавања, комуницирања и уметничког стварања. Повезати теоријска схватања о сваком поједином елементу ликовних уметности (њихов настанак, варијације, ефекте, комбинације). App.preduslovi_za_polaganje: Завршене предиспитне обавезе из предмета Методологија историје уметности. Облици наставе:
Предавања са пројекцијама, дебате и групни рад. План курса: 1. недеља предавање - Увод Подела обавештења о садржају и облицима наставе. Прављење списка студената, евентуално распоређивање по групама. Подела материјала за рад на семинару.
2. недеља предавање - Шта су теорије и шта је теорија уметности Шта су теорије. Пракса и теорија. Теорије код уметника. Теорије у науци о уметности. Теорија као историјска чињеница и теорија као инструмент, циљ и начин мишљења истраживача.
Литература и извори података: Општа обавезна Литература M. B. Protić, «Struktura i značenje umetničkog dela», u: Oblik i vreme, Beograd 1979, 21-43; 76-152; 185-217. Општа допунска Литература A. Hauzer, Socijalna istorija umetnosti i književnosti, Beograd 1966; A. Hauzer, Sociologija umjetnosti, I-II, Zagreb 1986. A.N.Vajthed, Nauka i moderni svet, Beograd 1976, 33-56 (извори модерне науке); 81-103 (17.в); 104-127 (18.в); 156-179 (19.в); 180-199 (релативност); 236-257 (апстраховање); 212-235(наукa и филозофиja) Ch. Moris, Osnove teorije o znacima (1932), Beograd 1975;
U. Eko, Kultura, informacija, komunikacija, Beograd 1973;
B. A. Uspenski, Poetika kompozicije; Semiotika ikone, Beograd 1979.
Grupa autora i M. B. Protić, Ideje srpske umetničke kritike i teorije, I-III, Beograd: Muzej savremene umetnosti 1980-1981. M. Popović, Ishodište slike, Beograd: Nolit 1983, 5-226.
P. Ognjenović, Psihološka teorija umetnosti, Beograd: Institut za psihologiju 1997, 9-215. R. Arnhajm, Umetnost i vizuelno opažanje. Psilohogija stvaralačkog gledanja - Nova verzija, Beograd 1987. S. Frojd, Iz kulture i umetnosti (о Леонарду; о Микеланђеловом Мојсију);
E. Kris, Psihoanalitička istraživanja umetnosti, Beograd 1970;
L. S. Vigotski, Psihologija umetnosti, Beograd 1975. U. Eko (prir.) Estetika i teorija informacija, Beograd 1977;
A. N. Vajthed, Nauka i moderni svet, Beograd 1976;
M. Koen-E. Najgel, Uvod u logiku i naučni metod, Beograd 1965, 1982, 301-309; 313-331. В. Иго, Богородичина црква у Паризу, поглавља: «Богородичина црква», «Париз са висине», «Ово ће убити оно». Есеји о уметности, Нови Сад и Београд 1966, 337 и даље;
И. Андрић, Записи о Гоји (есеји), Нови Сад 1961;
М. Црњански, Књига о Микеланђелу, Београд 2008. П. Драгојевић, Елементи неокласицизма. Настанак и склоп једног стила у ликовним уметностима, Београд 2001. |
