|
Курс: Филозофија науке У оквиру предмета: Филозофија науке Предавачи др Александра Зорић, доцент др Слободан Перовић, редовни професор обавезни курс Број бодова: 7.00 Садржај курса: На овом курсу, који ће имати форму семинара, бавићемо се пажљивом анализом и дискусијом супротстављених ставова о природи научног сазнања емпириста и индуктивиста са једне стране и Дијемове теорије са друге. Такодје ћемо дискутовати Галилејев епистемолошки став о Коперниковј теорији која је један од централних примера у поменутој дебати, и из истог угла размотрити неке друге релеванте примере. У последњем делу курса бавићемо се односом измедју филозофских, а нарочито метафизичких теорија, и развоја науке, као и историјског контекста овог односа. Циљ изучавања курса: Да упозна студента са основним становиштима у савременој филозофији науке, као и са главним критичким примедбама које им се дају. Да при томе посебно укаже на главне проблеме који се јављају у анализи научног знања, као што су могућност успостављања оперативних критеријума рационалности и прогреса науке, легитимност индукције, постојање опсервационе основе науке, могућности истинитости научних хипотеза, могућности одлучивог оповргавања научних теорија и друге важне проблеме. Да упозна студента са терминологијом у области филозофије науке и тиме му обезбеди основу за даље бављење овом дисциплином. App.preduslovi_za_polaganje: Општа методологија 2 Облици наставе:
Четири сата предавања и два сата вежби у зимском семестру на четвртој години студија. Вежбе углавнбом прате предавања анализом најзначајних текстова о проблемима који се обрађују на предавањима.
Будући да се семестар састоји од 13 недеља,а недељно се одржава четири часа предавања, курс има 52 часа предавања и 26 часа вежби.
Обавезе студената: Похађање предавања и вежби. nacin_ocenjivanja_rada_i_rezultata: 1. Презентација (30%),
2. Први рад (средином семестра; 4 стране; 30% ),
3. Завршни рад (на крају семестра; 6-8 страна; 30%),
4. Активност на предавањима и вежбама (10%) План курса: 1. недеља предавање - Чиме се бави филозофије науке. Традиционална и савремена филозофија науке. Разматрање основних схватања, аргумената и проблема доминантних методолошких позиција у савременој филозофији науке уз детаљну анализу традиционалног логичко-емпиристичког становишта. У том смислу се анализирају индуктивистичка филозофија науке (чији је врхунац логички позитивизам), Поперова критика индуктивистичке методологије и његова фалсификационистичка методологија, Кунова релативистичка позиција, Фајерабендов епистемолошки анархизам, методологија истраживачких програма Имре Лакатоша, методологија истраживачких традиција Лари Лаудана, као и тзв. јаки програм Единбуршких социолога науке. 2. недеља предавање - Филозофија науке логичког позитивизма. Извори логичког позитивизма: радикални емпиризам, Раслова логистика. Раслов атомизам. Контов позитивизам. Махов феноменализам. Витгенштајнов трактатус и друго. 3. недеља предавање - Основних ставова филозофије науке логичког позитивизма и њиххове последице. 4. недеља предавање - Опсервационизам и индуктивизам. Критеријум демаркације науке и ненауке. 5. недеља предавање - Процедура научног открића. Кумулативност научног знања и редукционизам Сводљивост теоријских термина на опсервационе. Непроменљивост значења теоријских термина у историјској перспективи. Хемпелова теорија научног објашњења. 6. недеља предавање - Неисторијски приступ у филозофији науке логичког позитивизма. Схватање о структури научне теорије као интерпретираном дедуктивном аксиоматском систему. Феноменализам и скривени реализам. Блага одступања у свим тачкама. 7. недеља предавање - Критике филозофије науке логичког позитивизма Поперова критика индуктивизма 8. недеља предавање - Критике опсервационизма Попер, Хенсон и други. 9. недеља предавање - Критика конфирмационизма - Хемпелов и Гудманов парадокс 10. недеља предавање - Основни ставови Поперове филозовије науке. Немогућност верификације научних хипотеза. Немогућност одлучивог оповргавања научних теорија. 11. недеља предавање - Схватање циља науке. Методолошке одлуке које обезбеђују одлучиво оповргавање. Концепција истиноликости и Тарскијева теорија истине. 12. недеља предавање - Генеза Поперовог критеријума рационалности и прогреса. 13. недеља предавање - Критике Поперове филозофије науке. Немогућност поређења садржаја инконзистентних теорија. Немогућност разликовања суштинске и привремене адхокности. Неадекватност Поперове концепције истиноликости. Остале важне критике. 14. недеља предавање - Савремена филозофија науке и њени извори. Посматрање науке у историјској перспективи и критика Поперових и позитивистичких становиша. 15. недеља предавање - Кунова теорија и њени основни подстицаји. Историја науке и филозофија науке. Шта је то парадигма: три основна значнења. 16. недеља предавање - Нормална наука, аномалије и криза. Револуција. Гешталт обрт. Научна заједница. Епистемолошка и социоисторијска димензија Куновог становишта. 17. недеља предавање - Инкомпатибилност и несамерљивост. Основне критике Кунових схватања. Да ли је Кун био ирационалиста. 18. недеља предавање - Фајерабендова критика редукционизма. Фајерабендов епистемолошки анархизам. Методолошки, теоријски и идеолошки плурализам. Наука као идеологије и путеви њене деидеологизације. Веома ублажено схватање научне рационалности. Повећање броја научних теорија: прогрес науке који је једино могућ. Основне критике. 19. недеља предавање - Лакатошева позиција. Лакатошеви покушаји да реши неке проблеме који се јављају у Поперовој и Куновој филозофији науке. Рационалистичко уверење. Критеријум демаркације схваћен као теорија рационалности. Методологија и историја науке. 20. недеља предавање - Методологија научних истраживачких програма. Основни ставови. Структура научно истраживачких програма. Јединица процене и мерила процене. 21. недеља предавање - Рационална реконструкција историје науке као тест супарничких методологија. 22. недеља предавање - Основни правци кртитике Лакатошеве филозофије науке. 23. недеља предавање - Лауданова методологије Шта су истраживачке традиције. Појмовни и емпиријски проблеми. Критеријуми научног прогреса. Антиреализам. Фајерабендова и друге критике. 24. недеља предавање - Јаки програм единбуршких социолога науке Блура у Барнса. Да ли се наука развија само под утицајем спољних фактора. Критике. 25. недеља предавање - Основни проблеми научне рационалности и главни правци њихве критике. 26. недеља предавање - Реалистичко-антиреалистичка контроверза у савременој филозофији науке. 27. недеља предавање - Припрема за испит 28. недеља предавање - Испит
Литература и извори података: Општа обавезна Литература 1. Novi organon, F. Bekon 2. Cilj i struktura fizičke teorije, P. Dijem, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Novi Sad 3. Naučna revolucija, A. Koare, NOLIT 4. Spisi u odbranu Kopernikovog sistema, G. Galilej, Plato books |
