Број бодова: 6.00

Садржај курса: У првом делу курса разматрају се основна питања које се тичу феномена политичког и филозофије политике (на пример, појам политичке заједнице, легалитет, легитимитет, итд.). У другом делу предмет изучавања је појам демократије. У трећем делу полазници ће бити упознати са основним стремљењима у политичкој мисли (либерализам, конзервативизам, марксизам, итд.) као и питањима везаним за проблеме глобализације и правде у међународним односима.

Циљ изучавања курса: Курс је уводног типа и због тога има свој како енциклопедијски тако и филозофски аспект. Што се првог аспекта тиче, полазници ће бити упознати са основним стремљењима у политичкој мисли. Циљ филозофског аспекта курса је да полазницима омогући да овладају вештином филозофског разматрања и разумевања појма политичког. На пример,бавићемо се следећим питањима: Ако је политичка власт ауторитет који своја правила намеће силом, одакле јој право да то чини? Ако и има права да то чини, у којим областима друштвеног живота та правила треба да важе и да ли их треба ограничити? Да ли кохерентан скуп хијерархијски уређених правила који се тичу нашег понашања сами по себи завређују наше поштовање? Ако је одговор на последње питање негативан, шта је то додатно што је неопходно да би такав скуп правила завређивао наше поштовање? О каквој је ту моралној основи реч? Да ли уопште имамо икаквих дужности према држави? Да ли се успешно може одговорити на изазов анархисте да је свака држава неморална јер нарушава слободу? Да ли се демократија може разумети као рационални изобр скупине индивидуа? Да ли је могућа "светска држава"? ИТД.

App.preduslovi_za_polaganje: нема предуслова

Облици наставе: На предавањима студенти се упознају са новим појмовима и проблемима. На вежбама ће студенти активно учествовати у критичкој анализи појмова и проблема изложених на предавањима али се вежбе не могу свести на пуко "обнављање и утврђивање градива". Водитељи вежби ће бити дужни да код полазника подстакну критичко просуђивање појмова и проблема и да пруже скицу даљег теоријског поља имплицираног њиховом садржином. Водитељи курса очекују да се студенти унапред припреме за часове предавања односно вежби на тај начин што ће унапред прочитати литературу за дату наставну јединицу. У току пете недеље курса и у току девете недеље, студенти су обавезни да полажу писмену вежбу на једно од три задата питања. Одговори треба да буду у форми кратког есеја не дужег од четири стране. Друга писмена вежба односи се само на градиво које није покривено првом писменом вежбом. Завршни испит је такође писмени али покрива целокупан садржај курса. Писмене вежбе и завршни испит се раде у учионици.

Обавезе студената: Обавезно је присуство на настави и вежбама. Очекује се да студенти активно учествују у раду на настави и вежбама и то посебно на вежбама.

nacin_ocenjivanja_rada_i_rezultata: Присуство и активност на настави и вежбама вреднују се 10% од целокупне оцене. Прва писмена вежба износи 30%, а друга 20%, док завршни писмени испит има тежину од 40% од целокупне оцене.

1. недеља

Литература: Милорад Ступар: Одељци из књиге, ТЕОРИЈЕ О ПОЛИТИЧКИМ ДУЖНОСТИМА, Филозофско друштво Србије, 1966, стр.31-38, стр. 147-151 и стр. 38-51 Војислав Становчић: "Легалитет", одељак из ЕНЦИКЛОПЕДИЈА ПОЛИТИЧКЕ КУЛТУРЕ, Савремена администрација, 1993, БГД.

2. недеља

Литература: Милан Подунавац: "Легитимитет", одељак из ЕнЦИКЛОПЕДИЈА ПОЛИТИЧКЕ КУЛТУРЕ, стр. 593-606 Макс Вебер: "Политика као позив", у ПРИВРЕДА И ДРУШТВО 2, Просвета, Београд. Платон: ДРЖАВА, делови 4-те књиге Војин Димитријевић: "Шта су људска права"

3. недеља

Литература: Коста Чавошки: "Устав као јемство слободе"

4. недеља

Литература: Исаја Берлин:"Два појма слободе", У ЧЕТИРИ ОГЛЕДА О СЛОБОДИ, "Филип Вишњић", Београд, 1992, стр.200-259. Ступар:"Да ли је слобода могућа у заједници која има државу", у ТЕОРИЈЕ О ПОЛИТИЧКИМ ДУЖНОСТИМА, стр.37-57.

5. недеља

Литература: "Декларација човека и грађанина", "Универзална декларација о људским правима", у ТЕМЕЉИ МОДЕРНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ, Београд 1989 (стр.137-150 и 187-197). Димитријевић: "Шта су људска права?" Милорад Ступар: "Људска права и питање њиховог оправдања", ФИЛОЗ

6. недеља

7. недеља

Литература: Платон: ДРЖАВА, књ.8. Аристотел: ПОЛИТИКА, књ.3 и 4. Ђорђе Вукадиновић: "Демократија", у КРИТИЧКИ ПОЈМОВНИК ЦИВИЛНОГ ДРУШТВА 1, Београд 2003. стр.57-96.

8. недеља

Литература: Медисон: ФЕДЕРАЛИСТИЧКИ СПИСИ, Радничка штампа, Београд 1981. Дејвид Хелд: МОДЕЛИ ДЕМОКРАЦИЈЕ, (Протективна и развојна демократија), Загреб, 1990. стр.62-106.

9. недеља

Литература: Хелд: МОДЕЛИ ДЕМОКРАЦИЈЕ, (Компетитивни елитизам и партиципативна демократија), стр. 151-190; 248-268

10. недеља

Литература: Роберт Низбет: Конзервативизам, ЦИД, Подгорица 1999. (одељци)

11. недеља

Литература: Хана Арент, 3. део књиге ИЗВОРИ ТОТАЛИТАРИЗМА, Београд, 1999.

12. недеља

Литература: Дејвид Хелд: ДЕМОКРАТИЈА И ГЛОБАЛНИ ПОРЕДАК, "Филип Вишњић", Београд 2002, стр.64-112. Јирген Хабермас: "Европска држава под притиском глобализације", у ПОСТНАЦИОНАЛНА КОНСТЕЛАЦИЈА, стр.116-129. Милорад Ступар: "Либерализам и глобализација" у ФИЛ И

13. недеља

Литература: /