предавање - Klasična i filozofska hermeneutika

Ovo predavanje će biti posvećeno načelnom određenju pojmova razumevanje i tumačenje kako su oni tematizovani u klasičnoj hermeneutici (koja ovu disciplinu shvata kao metodu), i filozofskoj hermeneutici (koja je shvata kao teoriju).

предавање - Romantičarska hermeneutika, filozofija života i fenomenologija

Nemački filozof H. G. Gadamer je zasnovao jedan od najznačajnijih pravaca u filozofiji XX veka, a to je filozofska hermneutika.Razmatraćemo značenje ovog pojma kao i četiri ključne inspiracije za konstituisanje filozofske hermeneutika, a to su: 1. hermeneutika iz doba romantizma, čiji su najznačajniji nemački predstavnici F. Šlajermaher i F. Šlegel, 2. filozofija života V. Diltaja, 3. Huserlova fenomenologija i 4. Hajdegorova hermeneutika subjekta.

предавање - Istina i/ili metoda

Izložićemo višeznačnost Gadamerovoh pojmova istine i metode, koji su od središnjeg značaja za zasnivanje filozofske hermeneutike. Pokazaćemo zašto on kritikuje shvatanje hermeneutike kao metode, te koji su razlozi za primat pitanja o istini u ovoj filozofskoj disciplini.

предавање - Hermeneutički pojam predrasuda i autoriteta

U odnosu na prosvetiteljsku tradiciju, H. G. Gadamer potpuno drugačije shvata pojmove predrasuda i autoriteta. Nastojaćemo da pokažemo zasnovanost Gadamerove kontroverzne tvrdnje kako predrasude i autoritet igraju pozitivnu ulogu u razumevanju, tumačenju i saznanju.

предавање - Hermeneutički pojam tradicije

U predavanju ćemo izneti razloge u prilog tvrdnje da je tradicija od suštinskog značaja za zasnivanje humanističkih nauka uopšte, a posebno filozofije. Pokazaćemo zašto H. G. Gadamer pojam tradicije ili raznovrsnih tradicija smatra uslovom mogućnosti razumevanja i tumačenja.

предавање - Uslovi i struktura razumevanja i tumačenja

Opisaćemo pojam hermeneutičkog kruga i njegov konstitutivan značaj za opis razumevanja i njegove strukture.

предавање - Pojam autorove namere

Još je Platon smatrao da je zadatak hermeneutike razumevanje onoga šta je pisac hteo da kaže. Kritički ćemo preispitati tri moguća odgovora na pitanje o tome da li je moguće u potpunosti znati skrivene namere onoga šta je pisac nameravao ili nije nameravao da nam saopšti. Prvi odgovor dao je Platon, drugi nemački mislilac iz doba romantizma F. Šlajermaher, a treći H. G. Gadamer.

предавање - Istoričnost razumevanje i princip istorijskog učinka

U ovom predavanju pokazaćemo u čemu se sastoji istoričnost celokupnog razumevanja, njegova ograničenost i konačnost,s jedne strane, i trajnost i učinkovitost (delotvornost), s druge strane. Težićemo da odgovorimo na pitanje šta jedno delo čini i danas aktuelnim i relevantnim.

предавање - Hermeneutički problem primene znanja

Hermeneutika primenjuje znanje na način koji je različit u odnosu na druge humanističke nauke i filozofske discipline. Pojam "primene" u hermeneutici nije tehničkog niti pak instrumentalnog karaktera. On je po mnogo čemu sličan Aristotelovom pojmu praktične mudrosti. Traćemo za odgovorom na pitanje šta sve to spaja hermeneutiku i praktičnu mudrost.

предавање - Suština iskustva i specifičnost hermeneutičkog iskustva

U ovom predavanju težićemo da odredimo složeni pojam iskustva, te da pokažemo u čemu se hermeneutičko iskustvo razlikuje od životnog iskustva i pojma iskustva u prirodnim naukama.

предавање - Jezik, dijalog i hermeneutičko prvenstvo pitanja

Pokazaćemo na koji način Gadamer shvata "jezik" i "govor", te zašto smatra da je jezik univerzalan za delatnost razumevanja i tumačenja. Metoda filozofskog dijaloga, smene pitanja i odgovora, sa prvenstvom pitanja, od suštinskog je značaja za kritičko razumevaje i tumačenje tradicije.

предавање - Problem relativizma u filozofskoj hermeneutici

U ovom predavanju razmotrićemo kriterijume ispravnog razumevanja i Gadamerovu kritiku tih kriterijuma. Kritički ćemo preispitati da li iz toga sledi kako je njegovo filozofsko stanovište rezultira relativizmom u razumevanju i tumačenju.

предавање - Hermeneutika i psihoanaliza

Komparativnom analizom osnovnih karakteristika filozofske hermeneutike i psihoanalize nastojaćemo da pokažemo prednosti i nedostatke ova dva pravca u savremenoj filozofiji.