|
Курс: Историја филозофије IVa (Савремена аналитичка филозофија) (осн.) У оквиру предмета: Историја филозофије IVa (Савремена аналитичка филозофија) Предавачи др Мирослава Трајковски, ванредни професор др Андреј Јандрић, доцент др Душко Прелевић, редовни професор обавезни курс Број бодова: 7.00 Садржај курса: Преглед развоја и међусобне повезаности значајних филозофских идеја које су се јављале у периоду од друге половине деветнаестог века до последњих деценија двадесетог века, представљених кроз приказ филозофских становишта мислилаца (Перс, Џејмс, Фреге, Хусерл, Расел, рани Витгенштајн, Карнап, Рајл, касни Витгенштајн, Остин, Квајн, Дејвидсон и Крипке) чија су дела обележила овај период. Циљ изучавања курса: Пратећи континуирани след филозофских идеја и становишта студент треба да стекне увид у настанак и развој аналитичке филозофије.
App.preduslovi_za_polaganje: Одслушане све претходне Историје филозофије филозофије (од Историја филозофије 1а до Историје филозофије 3б.) Облици наставе:
На предавањима која држи доц. др Мирослава Трајковски се градиво обрађује онако како је изложено у наставном плану. План курса: 1. недеља предавање - Прагматизам Ч. С. Перса - Прагматичка максима
- Прагматичко схватање истине
- Индекс, икона, симбол
- Перс о мисли као знаку
2. недеља предавање - Неутрални монизам В. Џејмса - В. Џејмс као прагматиста
- Веза Џејмсовог схватања искуства и Хусерловог појма хоризонта
3. недеља предавање - Брентано и Хусерл о интенционалности Проблем конституције. 4. недеља предавање - Фреге о појму броја и егзистенцији. Проблем психологизације 5. недеља предавање - Раселов логички атомизам - Критика идеализма
- Проблем непостојећих објеката 6. недеља предавање - Витгенштајново схватање језика као слике света - Онтологија Tractatusa
- О разлици између онога што се може рећи и онога што се може само показати 7. недеља предавање - Филозофија Бечког круга - Утицај Витгенштајна на филозофију Бечког круга
- Карнапов логички позитивизам 8. недеља предавање - Рајл о интелектуалистичкој легенди - Схватање филозофије као појмовне географије
- Критика дуализма 9. недеља предавање - Витгенштајн као филозоф обичног језика - Витгенштајн о језичким играма
- Витгенштајн о правилима
10. недеља предавање - Остин као филозоф обичног језика - Разлика између перформатива и констатива
- Локуциона,илокуциона и перлокуциона снага исказа
11. недеља предавање - Квајнова критика емпиризма и Квајнов холизам - Квајнов однос према логичком емпиризму
- Натурализована епистемологија 12. недеља предавање - Дејвидсонова филозофија делања - рационализација поступка
- разлози и узроци 13. недеља предавање - Крипкеова теорија значења - властита имена
- термини за природне врсте
Литература и извори података: Општа обавезна Литература G. Frege, Osnove aritmetike i drugi spisi, Kruzak, Zagreb, 1995, 13-135, 167-211. L. Vitgenštajn, Tractatus logico-philosophicus, Veselin Masleša, Sarajevo, 1987 W. V. O. Quine, Riječ i predmet, Kruzak, Zagreb, 1999, 1-86.
Б. Расел, Филозофија логичког атомизма, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, 2007, 45-170. В. Џемс, Прагматизам и Есеји о радикалном емпиризму, Космос, Београд, 1940, 113-134, 195-220.
Д. Дејвидсон, "Поступци, разлози и узроци", Метафизички огледи, СИЦ, Београд, 1995, стр. 289-312. Е. Строл, Аналитичка филозофија у двадесетом веку, Дерета, 2005, 275-318 Л. Витгенштајн, Философска истраживања, Нолит, Београд, 1980, до параграфа 242. М. Анђелковић, »Да ли је све знање пропозицијско?«, Theoria 1-2, 2005 М. Трајковски, "Самоодбрана и извињење", Theoria 3, 2019 Р. Карнап, "Порицање метафизике", “Емпиризам, семантика, онтологија ”, "Превазилажење метафизике путем логичке анализе језика", у Реализам, натурализам, емпиризам, Институт за филозофију, 2004. Ч. С. Перс, Изабрани списи (приредио Р. Констатиновић), БИГЗ, Београд, 1993, 49-72, 161-189.
Џ. Остин, Како деловати речима, Матица српска, Нови Сад, 1994
Општа допунска Литература Е. Строл, Аналитичка филозофија у двадесетом веку, Дерета, 2005, 40-274 М. Анђелковић, "Витгенштајн о смислу и бесмисленом", Arhe, 11, 2009, стр. 73-87. М. Трајковски, Мисао, значење, апстраховање, Институт за филозофију, Филозофски факултет, 2015, 13-167 |
