|
Курс: Историја филозофије IVa (Савремена аналитичка филозофија) (осн.) У оквиру предмета: Историја филозофије IVa (Савремена аналитичка филозофија) Предавачи др Мирослава Трајковски, ванредни професор др Андреј Јандрић, доцент др Душко Прелевић, редовни професор обавезни курс Број бодова: 7.00 Садржај курса: Преглед развоја и међусобне повезаности значајних филозофских идеја које су се јављале у периоду од друге половине деветнаестог века до последњих деценија двадесетог века, представљених кроз приказ филозофских становишта мислилаца (Перс, Џејмс, Фреге, Хусерл, Расел, рани Витгенштајн, Карнап, Рајл, касни Витгенштајн, Остин и Квајн) чија су дела обележила овај период. Циљ изучавања курса:
Пратећи континуирани след филозофских идеја и становишта студент треба да стекне увид у настанак и развој аналитичке филозофије.
App.preduslovi_za_polaganje: Услов за полагање испита: кандидат мора да је положио све претходне Историје филозофије филозофије (од Историја филозофије 1а до Историје филозофије 3б) Облици наставе:
Поред курса Преглед филозофских идеја од Перса до Квајна који држи доц. др Мирослава Анђелковић, специјалистички курс држаће и проф. др Милош Арсеније План курса: 1. недеља предавање - Прагматизам Ч. С. Перса - Прагматичка максима
- Прагматичко схватање истине
- Индекс, икона, симбол
- Перс о мисли као знаку
2. недеља предавање - Неутрални монизам В. Џејмса - В. Џејмс као прагматиста
- Веза Џејмсовог схватања искуства и Хусерловог појма хоризонта
3. недеља предавање - Брентано и Хусерл о интенционалности Проблем конституције 4. недеља предавање - Фреге и Хусерл о појму броја Проблем психологизације 5. недеља предавање - Фреге о егзистенцији - Егзистенција као предикат другог реда
- Искази идентитета 6. недеља предавање - Раселов логички атомизам - Критика идеализма
- Проблем непостојећих објеката 7. недеља предавање - Витгенштајново схватање језика као слике света - Онтологија Tractatusa
- О разлици између онога што се може рећи и онога што се може само показати 8. недеља предавање - Филозофија Бечког круга - Утицај Витгенштајна
- Карнапов логички позитивизам 9. недеља предавање - Рајл о миту духа у машини - Схватање филозофије као појмовне географије
- Критика дуализма 10. недеља предавање - Витгенштајн као филозоф обичног језика - Витгенштајн о језичким играма
- Витгенштајн о правилима
11. недеља предавање - Остинова разлика између перформатива и констатива - Теорија говорних чинова
- Локуциона,илокуциона и перлокуциона снага исказа
12. недеља предавање - Квајнова критика емпиризма - Критика дистинкције аналитичко/синтетичко
- Дијем-Квајнова теза
- Натурализована епистемологија 13. недеља предавање - Преглед пређеног градива -
Литература и извори података: Општа обавезна Литература G. Frege, Osnove aritmetike i drugi spisi, Kruzak, Zagreb, 1995, 13-135, 167-211. L. Vitgenštajn, Tractatus logico-philosophicus, Veselin Masleša, Sarajevo, 1987 W. V. O. Quine, Riječ i predmet, Kruzak, Zagreb, 1999, 1-86.
В. В. Квајн, “Две догме емпиризма”, у Реализам, натурализам и емпиризам (приредили А. Крон и Станиша Новаковић), Институт за филозофију, Београд Б. Расел, Филозофија логичког атомизма, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, 2007, 45-170. В. Џемс, Прагматизам и Есеји о радикалном емпиризму, Космос, Београд, 1940, 113-134, 195-220.
Л. Витгенштајн, Философска истраживања, Нолит, Београд, 1980, до параграфа 242. М. Анђелковић, »Да ли је све знање пропозицијско?«, Theoria 1-2, 2005 Р. Карнап, "Порицање метафизике", “Емпиризам, семантика, онтологија ”, "Превазилажење метафизике путем логичке анализе језика", у Реализам, натурализам, емпиризам, Институт за филозофију, 2004. Ч. С. Перс, Изабрани списи (приредио Р. Констатиновић), БИГЗ, Београд, 1993, 49-72, 161-189.
Џ. Остин, Како деловати речима, Матица српска, Нови Сад, 1994 Општа допунска Литература Е. Строл, Аналитичка филозофија у двадесетом веку, Дерета, 2005 М. Трајковски, Мисао, значење, апстраховање, Институт за филозофију, Филозофски факултет, 2015, 13-167 |
