|
Курс: Рационалност и демократија (докт.) У оквиру предмета: Рационалност и демократија Предавачи др Милорад Ступар, редовни професор у пензији др Иван Младеновић, редовни професор изборни курс Број бодова: 10.00 Садржај курса: Na početku kursa biće obrađen pojam preferencija, aksiomi preferencija, odnosno, tzv. „ekonomski“ pojam racionalnosti. Potom će se proučavati strategija Erovljevog dokaza „teoreme o nemogućnosti društvenog izbora“ kao i različiti pokušaji prevladavanja problema koje Erovljev dokaz za sobom povlači. Zatim sledi istraživanje nesaglasnosti individualne i kolektivne racionalnosi preko jednog modela iz teorije igara u literaturi poznatog pod imenom „Dilema zatvorenika“. Drugi deo kursa biće posvećen određenju pojmova „agregativne“ i „delibrativne“ demokratije. Pokušaćemo da damo odgovor na pitanje da li je ideja deliberativne demokratije (prisutna kod nekih autora—Rols, Gotije) uspešan odgovor na Erovljeve skeptičke zaključke, odnosno, na probleme saglasnosti individualne i kolektivne racionalnosti prikazane preko modela dileme zatvorenika.
Циљ изучавања курса: Cilj kursa je objašnjenje pojmova racionalnosti i demokratije kao i objašnjenje njihovih povezanosti relevantnih za teoriju politike i društva. App.preduslovi_za_polaganje: Preduslov za pohađanje kursa su završeni kurs Filozofija politike ili kurs Teorija racionalnog izbora ili slični kursevi ekvivalentnog sadržaja sa drugih odeljenja i fakulteta. Облици наставе:
Predavanja, vežbe, seminari, kolokvijumi, domaći zadaci. Prorada relevantne literature. План курса: 1. недеља предавање - Filozofsko razmatranje pojma racionalnosti Filozofsko razmatranje pojma racionalnosti: instrumentalna i neinstrumentalna racionalnost (premoderni pojam thelos-a, Hjum, Kant, Bentam i utilitarizam preferencija); pojam društvenog blagostanja; da li društvo kao kolektiv ima nekakvu unapred zadatu svrhu nezavisnu od težnji i namera individua koje to društvo čine? 2. недеља предавање - Preliminarno određenje demokratije Preliminarno određenje demokratije: demokratija je učešće jedankih i slobodnih građana u postizanju opšteg društvenog dobra (ideal Rusoovskog populizma). 3. недеља предавање - Pojam preferencija i aksiomi preferencija u teoriji racionalnog izbora Pojam preferencija i aksiomi preferencija u teoriji racionalnog izbora. Pojam očekivane korisnosti 4. недеља предавање - Društveni izbor Društveni izbor--različiti oblici agregacije individualnih preferencija: a) metodi glasanja koji se zasnivajua na prvim izborima (metod najvećeg broja glasova; metod apsolutne većine glasova) i b) metodi glasanja koji se zasnivaju na kompletnim rang listama (Konderseov kriterijum, metod Žana Borde). 5. недеља предавање - Erouva teorema o nemogućnosti demokratskog izbora Erouova teorema o nemogućnosti demokratskog izbora. Smisao Erovljevih „etičkih“ uslova i skica dokaza. 6. недеља предавање - Erouova teorema, njene implikacije i traženje izlaza Erouova teorema, njene implikacije i traženje izlaza; izmena Erovljevih uslova; teorema „srednjeg“ glasača. 7. недеља предавање - Kolokvijum - 8. недеља предавање - Manipulacija grupnim odlučivanjem (Skica i smisao Gibard-Sadertvejtove teoreme) 9. недеља предавање - Individualna i kolektivna racionalnost Nesaglasnost individualne i kolektivne racionalnosti u igrama u kojima se Pareto-efikasnost i Nešov ekvilibrijum ne poklapaju („Dilema zatvorenika“). 10. недеља предавање - Razmatranje implikacija različitih varijanti „Dileme zatvorenika“ Da li je moguća društvena kooperacija racionalnih individua bez prinude? Hobs i Akselrod. 10. недеља предавање - Razmatranje implikacija različitih varijanti „Dileme zatvorenika“ Da li je moguća društvena kooperacija racionalnih individua bez prinude? Hobs i Akselrod. 11. недеља предавање - Agregativni pojam demokratije Imajući u vidu Erovljevu i Gibardovu teoremu, da li se demokratija mora shvatiti samo u svom minimalnom smislu kao sredstvo za uklanjanje tirana sa vlasti a ne kao sredstvo kojim se ustanovljuje objektivna volja naroda ili pak neko opšte društveno dobro? 12. недеља предавање - Deliberativna demokratija. Da li je demokratija samo procedura kojom se uvažavaju interesi svih ili je to pre javno razmatranje razloga za definisanje i postizanje opšteg društvenog dobra? 13. недеља предавање - Daljnja diskusija -
Литература и извори података: Општа обавезна Литература Dubravka Pavličić, Teorija odlučivanja. Ekonomski fakultet u Beogradu, 2004. Frenk Kaningam, Teorije demokratije, Filip Višnjić, Beograd 2003. Gotije Dejvid, “Deliberativna demokratija”, tekst u separatu „Racionalnost i demokratija“ u časopisu Treći program za oktobar 2008. Kenneth Arrow, Social Choice and Individual Values, drugo izdanje, New York, 1963. Michael Resnik, Choices. University of Minnesota Press, Minneapolis, 1987. Milorad Stupar, “Racionalnost i demokratija”, tekst u separatu „Racionalnost i demokratija“ u časopisu Treći program za oktobar 2008. Robert Axelrod, The Evolution of Cooperation, Basic Books, New York, 1984. Rols Džon, Politički liberalizam. Tomas Hobs, Levijatan. |
