|
Курс: Теорија сазнања II (осн.) У оквиру предмета: Теорија сазнања II Предавачи др Живан Лазовић, редовни професор у пензији др Машан Богдановски, ванредни професор др Александра Зорић, доцент обавезни курс Број бодова: 7.00 Садржај курса: У првом делу курса анализира се класичне дефиниције знања као оправданог истинитог веровања, разматрају њене предности и тешкоће са којима се суочава (гетијеовска критика) и скицирају неки савремени покушаји побољшања те дефиниције. Највише пажње поклања се трећем, епистемичком услову: оправдању, тачније, излажу се најзначајније теорије сазнајног оправдања. Коначно, посебно место заузима и натуралистички приступ теорији сазнања. У другом делу курса бавимо се основним садржинским проблемима, пре свега разним схватањима о природи, структури и облицима људског знања.
На вежбама студенти, након саопштења која сами припремају на основу обрађене литературе, кроз дискусију у којој им помаже асистент додатно разјашњавају проблеме и идеје са којима су упознати на предавањима. Циљ изучавања курса: Упознавање са основним појмовним и супстантивним проблемима теорије сазнања, тј. са најутицајнијим традиционалним и савременим филозофским схватањима знања и сазнајног оправдања, као и са кључним питањима која се тичу порекла, природе и структуре људског знања. App.preduslovi_za_polaganje: Нема посебних предуслова Облици наставе:
Предавања и вежбе. План курса: 1. недеља предавање - Знање схваћено као истинито оправдано веровање Литература: Платон, Теетет, 201а-210д. 1. недеља вежбе - Знање схваћено као истинито оправдано веровање 2. недеља предавање - Проблеми класичне дефиниције знања Литература: Гетије, Е., “Да ли је оправдано истинито веровање знање?”, у зборнику Свест и сазнање. 2. недеља вежбе - Проблеми класичне дефиниције знања 3. недеља предавање - Покушаји побољшања класичне дефиниције знања Литература: Данси, Џ., Увод у савремену епистемологију, Плато, Београд, 2007. 3. недеља вежбе - Покушаји побољшања класичне дефиниције знања 4. недеља предавање - Проблеми регреса у оправдању Литература: Лазовић, Ж., О природи епистемичког оправдања, Београд: ФДС, 1994 4. недеља вежбе - Проблеми регреса у оправдању 5. недеља предавање - Интернализам Литература: Лазовић, Ж., О природи епистемичког оправдања, Београд: ФДС, 1994, гл. 2.
5. недеља вежбе - Интернализам 6. недеља предавање - Екстернализам Литература: Лазовић, Ж., О природи епистемичког оправдања, Београд: ФДС, 1994. 6. недеља вежбе - Екстернализам 7. недеља предавање - Теорија о базичним веровањима: класичне верзије Литература: Грахек, Н., “Непогрешивост и чулно опажање”, Филозофске студије, XИИИ (1981), стр. 3-47 7. недеља вежбе - Теорија о базичним веровањима: класичне верзије 8. недеља предавање - Теорија о базичним веровањима: некласичне верзије Литература: Лудвиг Витгенштајн, Филозофска истраживања, О извесности 8. недеља вежбе - Теорија о базичним веровањима: некласичне верзије 9. недеља предавање - Кохерентистичка теорија оправдања Литература: Бредли, Ф. “Истина и кохеренција”, Тхеориа
9. недеља вежбе - Кохерентистичка теорија оправдања 10. недеља предавање - Натуралистичка епистемологија Литература: Хегел, Г.В.Ф., Феноменологија духа, “Увод”.
Квајн, В.В., “Натуралистичка епистемологија”, Тхеориа, 1 (1991), стр. 69-81.
Страуд, Б., “О смислу натуралистичке епистемологије”, Тхеориа, И (1991), стр. 83-97 10. недеља вежбе - Натуралистичка епистемологија 11. недеља предавање - Априорно и апостериорно знање Литература: Хјум, Д., Истраживања о људском разуму, гл. ив, одељ. 1-2.
Лајбниц, Г., Нови есеји о људском разуму, књ. ИВ, гл. 2.
Кант, И., Критика чистог ума, “Увод”, одељ. ив-в; “Друга аналогија искуства”.
Квајн, В.В., “Две догме емпиризма” (фотокопија)
Грајс, Х.П., и Стросн, П.Ф., “У одбрану једне догме” (фотокопија)
Крипке, С., “Идентитет и нужност”, у зборнику Огледи о језику и значењу (Београд: ФДС, 1992), стр. 61-81.
11. недеља вежбе - Априорно и апостериорно знање 12. недеља предавање - Аналитички и синтетички судови 12. недеља вежбе - Аналитички и синтетички судови 13. недеља предавање - Синтетички судови а приори Литература: Хјум, Д., Истраживања о људском разуму, гл. ив, одељ. 1-2.
Лајбниц, Г., Нови есеји о људском разуму, књ. ИВ, гл. 2.
Кант, И., Критика чистог ума, “Увод”, одељ. ив-в; “Друга аналогија искуства”.
Квајн, В.В., “Две догме емпиризма” (фотокопија)
Грајс, Х.П., и Стросн, П.Ф., “У одбрану једне догме” (фотокопија)
Крипке, С., “Идентитет и нужност”, у зборнику Огледи о језику и значењу (Београд: ФДС, 1992), стр. 61-81.
13. недеља вежбе - Синтетички судови а приори 14. недеља предавање - Нужни апостериорни судови 14. недеља вежбе - Нужни апостериорни судови Литература: Хјум, Д., Истраживања о људском разуму, гл. ив, одељ. 1-2.
Лајбниц, Г., Нови есеји о људском разуму, књ. ИВ, гл. 2.
Кант, И., Критика чистог ума, “Увод”, одељ. ив-в; “Друга аналогија искуства”.
Квајн, В.В., “Две догме емпиризма” (фотокопија)
Грајс, Х.П., и Стросн, П.Ф., “У одбрану једне догме” (фотокопија)
Крипке, С., “Идентитет и нужност”, у зборнику Огледи о језику и значењу (Београд: ФДС, 1992), стр. 61-81.
15. недеља предавање - Рекапитулација Литература: Дејвид Хемлин, Теорија сазнања, Јасен, Никшић 2002. 15. недеља вежбе - Рекапитулација |
