Курс: Археологија и социјална антропологија - историја идеја (осн.)
Предавачи

др Александар Палавестра, редовни професор у пензији

др Моника Милосављевић, ванредни професор

изборни курс
Број бодова: 6.00
Садржај курса: Изборни курс Археологија и социјална антропологија - историја идеја, замишљен је као општи паралелни увид у две сродне дисциплине: социо-културну антропологију и археологију и као наставак и допуна обавезног курса Увод у студије археологије. Тежиште је стављено на социо-културну антропологију, пошто се многе опште теоријске теме археологије већ обрађују у предмету Увод у студије археологије. Социо-културна антропологија не сагледава се на курсу интегрално, већ је истакнута веза ове дисциплине с археологијом и прожимање двеју дисциплина. Отуд и извесна несразмера у третирању значаја појединих антрополошких школа. Археологија и социјална антропологија имале су заједничке корене и почетке да би се потом, у зависности од различитих теоријских концепата, временом разилазиле и поново приближавале и коначно, почетком 21. века, нашле суочене са сличним проблемима и темама.
Циљ изучавања курса: Упознавање студената историјом идеја социо-културне антропологије, без којe је немогуће разумети историју идеја, теорију и праксу савремене археологије.
App.preduslovi_za_polaganje: За студенте археологије положен испит из обавезног предмета Увод у студије археологије.
Облици наставе: Курс се састоји од два часа предавања недељно уз power point презентације.
План курса:
1. недеља
предавање - Археологија и антропологија
Међусобни односи археологије и социо-културне антропологије. Антропологија у ширем смислу према физичкој, културној и лингвистичкој антропологији, као и према археологији, етноархеологији, етнографији и етнологији. Различити концепти антропологије и археологије у САД и у Европи. Тумачење прошлости садашњошћу и обрнуто, могућности и опасности оваквог метода.
2. недеља
предавање - Култура и природа
Терминолошке или суштинске разлике између социјалне и културне антропологије. Појам културе и појам друштва. Шта је то људска природа? Расправа натуре вс. Нуртуре. Процес социјализације и културна разноликост. Шта је то културни релативизам? Етноцентризам и наметање вредности наше културе. Етички проблеми културног релативизма.
3. недеља
предавање - Заједничке предисторије
Заједнички почеци археологије и антропологије. “Други” као свет чудовишта. Грчко и римско интересовање за суседне и егзотичне народе. Средњовековна скученост и свођење идеје људскости на Европу. Колонијализам и сусрет с “дивљаком”. Идеја прогреса. Хобсово и Русоово виђење дивљака. Корени идеје унилинеарне еволуције у просветитељству, а културног партикуларизма у романтизму.
4. недеља
предавање - Еволуција на делу
Идеја прогреса и унилинеарне еволуције. Дело Херберта Спенсера и почеци социјал-дарвинизма. Моногенистичке и полигенистичке теорије о настанку људи. Да ли су “дивљаци” биолошки инфериорни? Случај патагонијских Индијанаца враћених у “дивљину” и како је на то гледао Дарвин.
5. недеља
предавање - Социокултурна еволуција
Идеја једнолинијске еволуције у археологији. Високе ваневропске цивилизације као дела ишчезлих белаца. Социокултурна еволуција институција: Мекленан и Бахофен. Дело Луиса Моргана и његов утицај на Маркса и Енгелса. Дело Едварда Тајлора и културна стратификација. Фрејзерова “Златна грана” као пример еволуционистичке систематизације и компаративизма.
6. недеља
предавање - Културна историја против еволуције
Рудолф Фирхов и његова критика Хекеловог расног детерминизма. Бастијанова теорија о културама и културним провинцијама. Берлинска антрополошка школа и њена критика универзалних закона историје. Дело Фридриха Рацела. Франц Боас. Боасово дело и културни партикуларизам. Боасова школа: Лоуи, Кребер, Рут Бенедикт, Маргарет Мид.
7. недеља
предавање - Дифузија као универзално решење
Дифузионизам “Бечке школе”: Гребнер, Шмит, Фробениус. Британски дифузионисти и хипердифузионисти: В. Риверс, Графтон Елиот Смит. Дифузионизам и миграционизам у археологији: Чајлд, Косина, Солас. Алфред Кидер и Боасов утицај на америчку археологију.
8. недеља
предавање - Терен и проблем објективности
Сакупљачки и теренски рад у археолгији и антропологији и формирање засебних дисцилина. Проблеми субјективности, објективности и интерпретације у антропологији и археологији. Археолошко откривање “материјала” и археолошка везаност за терен. Теренска етнографија, компаративна етнологија и синтетска антропологија. Рани позитивизам у антропологији.
9. недеља
предавање - Анкете и терен
Салонски археолози, њихове анкете и неутрални анкетари. Анкете и терен у српској етнологији. Јован Цвијић. Сима Тројановић и етноархеологија. Теренски метод у америчкој антропологији: Биро за америчку етнографију и Кушингов рад. Британска теренска антропологија пре Малиновског: Спенсер и Гилем. Прекретничка експедиција: Торесов мореуз. Хадон, Риверс и Селигман.
10. недеља
предавање - Функционализам
Корени функционализма: кембричка школа и Емил Диркем. Различито схватање појмова функција и функционализам. Бронислав Малиновски и »Аргонаути западног Пацифика«. Теорија потреба. Структурални Функционализам Редклиф-Брауна. Талкот Парсон и равнотежа система. Функционализам у археологији: нова археологија и системска теорија.
11. недеља
предавање - Неоеволуционизам
Нови просперитет. Лесли Вајт и термодинамика културе. Џулијан Стјуард и културна екологија. Утицај неоеволуционизма на процесну археологију. Социјална антропологија и етноархеологија. Општа и посебна еволуција Маршала Салинса и Елмана Сервиса. Неоеволуционистичке и системске теорије о настанку комплексних друштава. Социјалекологија и социјалбиологија. Еволуционистичка археологија: повратак Дарвину.
12. недеља
предавање - Интеракционисти
Диркемов утицај. Марсел Мос и “Оглед о дару”. Супстантивистичка и формалистичка школа економске антропологије. Карл Полањи: начини и сфере размене. Имануел Валерштајн и светски систем. Центар и периферија. Значај идеје размене у археологији: Ренфруови модели. Центар и периферија у археологији – сфере интеракције.
13. недеља
предавање - Структурализам и марксизам
Општи појмови структурализма. Структурализам у лингвистици и антропологији. Постоје ли универзалне структуре људског ума? Дело Клод Леви-Строса. Бинарне опозиције. Британски структуралисти: Едмунд Лич.
14. недеља
предавање - Заједничке постмодерне теме археологије и социјалне антропологије
Постмодернизам у антропологији и археологији. Постоји ли објективно спознајан свет? Критика “беле мушке европске ароганције”. Све теорије имају политичку тежину. Херменеутика као превазилажење субјективности и објективности. Дело Клифорда Герца. Заједничке постмодерне теме археологије и антропологије.
15. недеља
предавање - Провера знања
Литература и извори података:
Општа обавезна Литература
Žan Poarije, Istorija Etnologije, “Plato”, “XX vek”, Beograd, 1999.
B. Olsen, Od predmeta do teksta, Beograd, 2002, стр: 1-23; 29-51; 54-64; 79-100; 113-152; 156-165; 174-190; 221-238.
Jerry D. Moore, Uvod u antropologiju, Jasenski i Turk, Zagreb, 2002. (Стр. 219-250)
Rober Delijež. Istorija antropologije. Škole, pisci, teorije, Biblioteka XX vek, Beograd 2012. (Стр. 11-60; 74-82; 109-115; 119-135; 144-214; 225-249)
Ugo Fabijeti, Roberto Maligeti, Vinčenco Matera, Uvod u Antropologiju. Od lokalnog do globalnog. “Klio”, Beograd, 2002. (Стр.11-52; 109-178, 193-211)
А. Палавестра, Културни контексти археологије, Филозофски факултет, Београд, 2011.
К. Грин, Увод у археологију, Београд, 2003. (поглавља 1. и 6.)
Општа допунска Литература
Aleksandar Bošković, Kratak uvod u antropologiju, Službeni glasnik, Beograd, 2010.
Edmund Lič, Klod Levi-Stros, “XX vek”, Beograd, 1972, 1982.
Elvin Hač, Antropološke teorije, “XX vek”, Beograd, 1979. (Knj. 1; 2)
Jerry D. Moore, Uvod u antropologiju, Jasenski i Turk, Zagreb, 2002.
John Monaghan & Peter Just, Socijalna i kulturna antropologija, Šahinpašić, Sarajevo 2003.
Tomas Hilan Eriksen, Šta je socijalna antropologija?, Karpos, Loznica 2014.
Ерик Чапо, Теорије митологије, Клио, Београд, 2008, поглавља 2, 5 и 6.