|
Курс: Национална етнологија/антропологија - Идентитет и сазнање (осн.) У оквиру предмета: Национална етнологија/антропологија - Идентитет и сазнање Предавачи др Милош Миленковић, редовни професор др Марко Пишев, ванредни професор изборни курс Број бодова: 5.00 Садржај курса: Предмет је организован око потребе за критичком реинтерпретацијом теоријско-методолошког наслеђа етнологије/антропологије у Србији из анти-реалистичке и нео-реалистичке перспективе. Основни контекст предмета представља савремена глобална и локална криза друштвене рецепције дисциплине у њеној трансформацији из националне науке (српска етнологија као нативна антропологија или "дворска" наука) у део глобалне, компаративне антропологије. Предмет обрађује политичко-методолошке полемике у вези са »нативном« или »домаћом« перспективом у антрополошкој продукцији, улогу дихотомије »регуларна« насупрот »нативној« антропологији у историји дисциплине, као и статус српске етнологије као »антропологије код куће.« Предмет је подељен у шест целина: Писање других; Нативна антропологија; Космополитска антропологија; Идентитет и сазнање; Друштвена улога српске етнологије-антропологије и Проблеми сазнајне повлашћености. Циљ изучавања курса: Основни циљ предмета јесте да Вас упути како да примените норме и примере из историје методолошких идеја у социокултурној антропологији, с посебним нагласком на анализи социокултурних контекста производње и примене знања у и о Србији. App.preduslovi_za_polaganje: Курс не захтева формалне предуслове. Комплементаран је: Општој методологији наука, Етнолошким и антрополошким теоријама и Општој методологији етнологије и антропологије. Облици наставе:
Настава на курсу одвија се у оквиру 4 часа предавања и дискусија о литератури недељно. Курс је једносеместрални. План курса: 1. недеља предавање - Идентитет и сазнање у историји, теорији и методологији антропологије Уводно предавање. Основни појмови и проблеми. Повезаност с претходним знањима. Релеванција за будући рад. 1. недеља вежбе - Координација Договор о раду. Подела текстова за семинарску дискусију. 2. недеља предавање - Писање других 1 У оквиру ове тематске целине, студенти се упознају с проблематиком политика репрезентације у антропологији. Скуп основних тема и пратећих текстова који се баве кључним питањима: шта је нативна антропологија и због чега се јавила потреба за њеним установљењем у земљама тзв. Трећег света? Шта су основне одлике критике „традиционалне“ западне антропологије у постколонијалним околностима? Да ли „писање других“ подразумева неједнаке односе моћи између антрополога и њихових субјеката, и како се та неједнакост очитава? Литература: Bowlin, R. i Peter G. Stromberg. 1997. Representation and Reality in the Study of Culture. American Anthropologist, New Series, Vol. 99, No. 1: 123-134. 2. недеља предавање - Писање других 1 У оквиру ове тематске целине, студенти се упознају с проблематиком политика репрезентације у антропологији. Скуп основних тема и пратећих текстова који се баве кључним питањима: шта је нативна антропологија и због чега се јавила потреба за њеним установљењем у земљама тзв. Трећег света? Шта су основне одлике критике „традиционалне“ западне антропологије у постколонијалним околностима? Да ли „писање других“ подразумева неједнаке односе моћи између антрополога и њихових субјеката, и како се та неједнакост очитава? Литература: Milenković, M. Da li je etnografija deo antrpologije ili je antropologija deo etnografije? Etnoantropološki problemi 3 (1): 275-278. 2. недеља вежбе - Семинарска дискусија 3. недеља предавање - Писање других 2 Наставак тематске целине Литература: Lila Abu-Lughod. 2002. Do Muslim Women Really Need Saving? Anthropological Reflections on Cultural Relativism and Its Others. American Anthropologist 104(3):783-790. 3. недеља предавање - Писање других 2 Наставак тематске целине Литература: Owusu, Maxwell. 1978. Ethnography of Africa: The Usefulness of the Useless. American Anthropologist, New Series, Vol. 80, No. 2: 310-334. 3. недеља вежбе - Семинарска дискусија 4. недеља предавање - Нативна антропологија 1 Даље се проширују теме фундаменталне за критичко разумевање нативне антропологије у свету након Другог светског рата. Овај део курса бави се питањима граница објективности у друштвеним наукама, односно проблемима конституисања проучаване стварности кроз индентитет(е) научника, као и круцијалном дилемом – да ли је нативна антропологија заснована на неоромантичарским схватањима културе? Литература: Kuper, Adam. 2003. The Return of the Native. Current Anthropology Volume 44, Number 3: 389-402. 4. недеља предавање - Нативна антропологија 1 Даље се проширују теме фундаменталне за критичко разумевање нативне антропологије у свету након Другог светског рата. Овај део курса бави се питањима граница објективности у друштвеним наукама, односно проблемима конституисања проучаване стварности кроз индентитет(е) научника, као и круцијалном дилемом – да ли је нативна антропологија заснована на неоромантичарским схватањима културе? Литература: Ryang, Sonia 1997 Native Anthropology and Other Problems. Dialectical Anthropology 22: 23-49 4. недеља вежбе - Семинарска дискусија 5. недеља предавање - Нативна антропологија 2 Наставак тематске целине Литература: Bunzl, Matti. 2004. Boas, Foucault, and the "Native Anthropologist": Notes toward a Neo-Boasian Anthropology. American Anthropologist, New Series, Vol. 106, No. 3: 435-442. 5. недеља предавање - Нативна антропологија 2 Наставак тематске целине Литература: Kuwayama, Takami. 2003. ’Natives’ as Dialogic Partners: Some Thoughts on Native Anthropology. Anthropology Today, Vol. 19, No. 1. pp. 8-13 5. недеља вежбе - Семинарска дискусија 6. недеља предавање - Kосмополитска антропологија 1 У оквиру ове темтаске целине разрађује се теза наговештена у претходној: тумачење нативне антропологије као неоромантичарског пројекта и одатле произашла критика тезе да само припадник одређене културе може разумети ту културу и писати о њој објективно. Литература: Geertz, Clifford 2001 Available Light: Anthropological Reflections on Philosophical Topics. Princeton: Princeton University Press (XI The World in Pieces: Culture and Politics at the End of the Century, 218-258) 6. недеља предавање - Kосмополитска антропологија 1 У оквиру ове темтаске целине разрађује се теза наговештена у претходној: тумачење нативне антропологије као неоромантичарског пројекта и одатле произашла критика тезе да само припадник одређене културе може разумети ту културу и писати о њој објективно. Литература: Kuper, Adam. 1994. Culture, Identity and the Project of a Cosmopolitan Anthropology. Man, New Series, Vol. 29, No. 3: 537-554. 6. недеља вежбе - Семинарска дискусија 7. недеља предавање - Космополитска антропологија 2 Наставак тематске целине Литература: Kahn, Joel S. 2003 Anthropology as Cosmopolitan Practice? Anthropological Theory 3, 4: 403-415 7. недеља предавање - Космополитска антропологија 2 Наставак тематске целине Литература: Mingming, Wang. 2002. The Third Eye: Towards a Critique of `Nativist Anthropology. Critique of Anthropology. 22(2): 149-174. 7. недеља вежбе - Семинарска дискусија 8. недеља предавање - Идентитет и сазнање 1 Садржај овог дела курса надовезује се на претходну дискусију о међусобном конституисању идентитетских залеђа научника и научних резултата добијених истраживањем неког аспекта друштва и културе. На који начин идентитети научника могу утицати на приступ феноменима социокултурне стварности и начинима сакупљања грађе, односно њене касније интерпретације? Курс се потом посвећује националној проблематици и отвара дискусију о тежњама и циљевима традиционалне етнологије у Србији и (ван)научним идентитетима њихових водећих репрензената. Литература: Fish, Jefferson M. 2005. Divided Loyalties and the Responsibility of Social
Scientists. The Independent Review, v. IX, n. 3: 375–387.
8. недеља предавање - Идентитет и сазнање 1 Садржај овог дела курса надовезује се на претходну дискусију о међусобном конституисању идентитетских залеђа научника и научних резултата добијених истраживањем неког аспекта друштва и културе. На који начин идентитети научника могу утицати на приступ феноменима социокултурне стварности и начинима сакупљања грађе, односно њене касније интерпретације? Курс се потом посвећује националној проблематици и отвара дискусију о тежњама и циљевима традиционалне етнологије у Србији и (ван)научним идентитетима њихових водећих репрензената. Литература: Heider, Karl G. 1988. Efekat Rašomon: Kad se etnografi ne slažu. American Anthropoligst, New Series, Vol. 90, No. 1 (Mar. 1988), 73 – 81 (prevod) 8. недеља вежбе - Семинарска дискусија 9. недеља предавање - Идентитет и сазнање 2 Наставак тематске целине Литература: Nash June. 1975. Nationalism and Fieldwork. Annual Review of Anthropology, Vol. 4: 225-245 9. недеља предавање - Идентитет и сазнање 2 Наставак тематске целине Литература: Naumović, Slobodan. 1998. Romanticists or Double Insiders? An Essay on the Origins of Ideologised Discourses in Balkan Ethnology. Ethnologia Balkanica (Ethnologia Balkanica), issue: 02 / 1998: 101-120. 9. недеља вежбе - Семинарска дискусија 10. недеља предавање - Друштвена улога српске етнологије-антропологије 1 Овај сегмент курса подељен је у две потцелине. Прва се бави традиционалном етнологијом у Србији и “горућим питањима” на која је ова дисциплина, уз сродне друштвене науке, требало да усредсреди примарну пажњу у сврху оправдавања и снажења етнонационалних идеологија у Србији с краја 19. па све до друге половине 20. века, кроз инструментализацију тзв. фолксгајст феномена. Њој се дискутује о дугој историји преплитања науке и политике у Србији, односно о производњи (или фабрикацији) научних чињеница тако да се оне усагласе са политичким аспирацијама центара моћи. Друга потцелина се бави модернизованом српском етнологијом-антропологијом, тачније осавремењавањем етнологије и антропологије у Србији, како у погледу њеног критичког отклона од традиционалног идентитета дисциплине, тако и у погледу проширивања њених тема, теоријско-методолошких приступа и анализи савремених проблема српског друштва. Литература: Kovačević, I. (2008). Srpska antropologija u prvoj polovini dvadesetog veka. Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, (72), 25-40. 10. недеља предавање - Друштвена улога српске етнологије-антропологије 1 Овај сегмент курса подељен је у две потцелине. Прва се бави традиционалном етнологијом у Србији и “горућим питањима” на која је ова дисциплина, уз сродне друштвене науке, требало да усредсреди примарну пажњу у сврху оправдавања и снажења етнонационалних идеологија у Србији с краја 19. па све до друге половине 20. века, кроз инструментализацију тзв. фолксгајст феномена. Њој се дискутује о дугој историји преплитања науке и политике у Србији, односно о производњи (или фабрикацији) научних чињеница тако да се оне усагласе са политичким аспирацијама центара моћи. Друга потцелина се бави модернизованом српском етнологијом-антропологијом, тачније осавремењавањем етнологије и антропологије у Србији, како у погледу њеног критичког отклона од традиционалног идентитета дисциплине, тако и у погледу проширивања њених тема, теоријско-методолошких приступа и анализи савремених проблема српског друштва. Литература: Milenković, M. 2008. O naučnom radu i našem Univerzitetu - sto godina kasnije. Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, (72), 41-50. 10. недеља предавање - Друштвена улога српске етнологије-антропологије 1 Овај сегмент курса подељен је у две потцелине. Прва се бави традиционалном етнологијом у Србији и “горућим питањима” на која је ова дисциплина, уз сродне друштвене науке, требало да усредсреди примарну пажњу у сврху оправдавања и снажења етнонационалних идеологија у Србији с краја 19. па све до друге половине 20. века, кроз инструментализацију тзв. фолксгајст феномена. Њој се дискутује о дугој историји преплитања науке и политике у Србији, односно о производњи (или фабрикацији) научних чињеница тако да се оне усагласе са политичким аспирацијама центара моћи. Друга потцелина се бави модернизованом српском етнологијом-антропологијом, тачније осавремењавањем етнологије и антропологије у Србији, како у погледу њеног критичког отклона од традиционалног идентитета дисциплине, тако и у погледу проширивања њених тема, теоријско-методолошких приступа и анализи савремених проблема српског друштва. Литература: Pišev, M. 2010. Ko je ko u Kraljevini SHS - formalna analiza Cvijićeve rasprave o jedinstvu Južnih Slovena. Etnoantropološki problemi, Beograd, 5(2), 55-79. 10. недеља вежбе - Семинарска дискусија 11. недеља предавање - Друштвена улога српске етнологије-антропологије 2 Наставак тематске целине Литература: Brković, Č. (2008). Upravljanje osećanjima pripadanja - antropološka analiza ’kulture’ i ’identiteta’ u Ustavu Republike Srbije. Etnoantropološki problemi, Beograd, 3(2), 59-76.
11. недеља предавање - Друштвена улога српске етнологије-антропологије 2 Наставак тематске целине Литература: Milenković, M. (2008) Problemi konstitucionalizacije multikulturalizma - pogled iz antropologije, deo prvi - o ’očuvanju’ identiteta. Etnoantropološki problemi, Beograd, vol. 3, br. 2, str. 45-57.
11. недеља предавање - Друштвена улога српске етнологије-антропологије 2 Наставак тематске целине Литература: Milenković, Miloš 2003 Antropologija kao multikulturna propedeutika u Srbiji: »Nacionalna nauka«, kulturna politika i društvena nadanja. Posebna izdanja EI SANU 49. Beograd: SANU, 133-148. 11. недеља вежбе - Семинарска дискусија 12. недеља предавање - Проблем на идентитету засноване сазнајне повлашћености 1 Ова тематска целина усредсређена је на утицаје такозване Writing Culture теорије етнографије на целокупну антрополошку праксу, па дакле и на њене локално-специфичне, нативистичке аспекте. Ослањајући се на снажан замајац који је пружила посткултурној теорији у антропологији, савременији дисциплинарни трендови теже да проблематизују централни концепт антропологије – културу, с циљем да укажу на њен процесуални и флуидни карактер. Ово је опет у вези са ступањем у живу и још увек незакључену научну дискусију о реалности културе, која би – у случају да се прогласи неупитном, свепрожимајућом и фиксираном за њене носиоце – могла да имплицира висок степен културног есенцијализма, па и известан, не мали ниво сазнајане повлашћености нативних антрополога у односу на антропологе-аутсајдере. Литература: Narayan, Kirin. 1993. How Native Is a "Native" Anthropologist? American Anthropologist, New Series, Vol. 95, No. 3: 671-686. 12. недеља предавање - Проблем на идентитету засноване сазнајне повлашћености 1 Ова тематска целина усредсређена је на утицаје такозване Writing Culture теорије етнографије на целокупну антрополошку праксу, па дакле и на њене локално-специфичне, нативистичке аспекте. Ослањајући се на снажан замајац који је пружила посткултурној теорији у антропологији, савременији дисциплинарни трендови теже да проблематизују централни концепт антропологије – културу, с циљем да укажу на њен процесуални и флуидни карактер. Ово је опет у вези са ступањем у живу и још увек незакључену научну дискусију о реалности културе, која би – у случају да се прогласи неупитном, свепрожимајућом и фиксираном за њене носиоце – могла да имплицира висок степен културног есенцијализма, па и известан, не мали ниво сазнајане повлашћености нативних антрополога у односу на антропологе-аутсајдере. Литература: van de Port, Mattijs. 1999. ‘It Takes a Serb to Know a Serb’: Uncovering the roots of obstinate otherness in Serbia. Critique of Anthropology. Vol 19(1): 7-30. 12. недеља вежбе - Семинарска дискусија 13. недеља предавање - Проблем на идентитету засноване сазнајне повлашћености 2 Наставак тематске целине Литература: Миленковић, Милош. 2010. Ка политици српске антропологије у 21. веку. Београд: Филозофски факултет, 127-149. 13. недеља предавање - Проблем на идентитету засноване сазнајне повлашћености 2 Наставак тематске целине Литература: Наумовић, Слободан. 2005. Национализација националне науке? У: Ковач, С. (ур.), Проблеми културног идентитета становништва савремене Србије. Београд: Филозофски факултет, 17-60 13. недеља вежбе - Семинарска дискусија 14. недеља предавање - Рекапитулација Рекапитулација курса 14. недеља - - Колективне консултације Колективне предиспитне консултације 15. недеља - - Испит - предрок 15. недеља - - Испит - предрок
Литература и извори података: Општа обавезна Литература Kuper, Adam. 2003. The return of the Native. Current Anthropology 44(3): 389-402 Narayan, Kirin 1993 How Native is a »Native Anthropologist« American Anthropologist 95, 3: 671-686; Ryang, Sonia 1997 Native Anthropology and Other Problems. Dialectical Anthropology 22: 23-49 Nash, June. 1975. Nationalism and Fieldwork. Annual Review of Anthropology, 4: 225-245 Naumović, Slobodan 1998 Romanticists or Double Insiders? An Essay on the Origins of Ideologised Discourses in Balkan Ethnology. Ethnologia Balkanica 2: 101-120
van de Port, Matijjs 1999 ‘It Takes a Serb to Know a Serb’Uncovering the roots of obstinate otherness in Serbia. Critique of Anthropology Vol 19(1), 7–30
Ковачевић, Иван. Историја српске етнологије 1, Београд 2001 Миленковић, Милош. 2010. Ка политици српске етнологије за 21. век. Београд: Филозофски факултет. Пишев, Марко. 2013. Политичка етнографија и српска интелектуална елита у време стварања Југославије 1914-1919: Случај Јована Цвијића. Београд: Филозофски факултет Цвијић, Јован 1987 Сабрана дела. Београд: САНУ, Књижевне новине и Завод за уџбенике и наставна средства, књ. 3, том 1. |
