|
Курс: Антропологија света - Глобализација и мултикултурализам (осн.) У оквиру предмета: Антропологија света - Глобализација и мултикултурализам Предавачи др Милош Миленковић, редовни професор изборни курс Број бодова: 5.00 Садржај курса: Увод у антропологију глобализације. Увод у антропологију мултикултурализма. Глокални феномени. Етнички односи. Савремена антрополошка истраживања релевантних феномена. Циљ изучавања курса: Циљ предмета јесте да упути студенте у савремена антрополошка истраживања глобалних процеса и феномена, као и у специфичнија поља транснационалности и мултикултурализма. App.preduslovi_za_polaganje: Без посебних предуслова. Уобичајени предуслови дефинисани Статутом, правилницима и сл. Облици наставе:
Предавања, вежбе, семинари, дискусије, радионице. План курса: 1. недеља предавање - Смисао и значај Антропологије света Критика редукције универзалног на компаративно. Критика редукције компаративног на опште. Критика редукције општег на фундаментално. Критика редукције фундаменталног на есенцијално. Критика редукције есенцијалног на универзално. Теоријско-методолошки апарат и главнији проблеми компаративне антропологије. О значају Антропологије света за општу антропологију – како је антропологија глобализације допринела глобализацији антропологије. Повезаност тематике с другим курсевима. Релеванција за евентуално дипломско истраживање. 1. недеља вежбе - Договор о раду. Расподела текстова за семинарске дискусије 2. недеља предавање - Глобалне и мултикултурне теме Антропологије света Контраинтуитивност антрополошких истраживања глобализације. Контраиндикованост мултикултурних политика. Мултикултуралност/мултикултурализам. Глобализација/глокализација. Мултилокалност и нови компаративизам. Друштвени парадокски и теоријске апорије истраживања ове проблематике. Појмовни апарат, велика очекивања и експланаторни домети истраживања актуелних тема. Литература: Appadurai, A. 2001 Globalization, Anthropology of, IESBS 6266-6271 2. недеља предавање - Глобалне и мултикултурне теме Антропологије света Контраинтуитивност антрополошких истраживања глобализације. Контраиндикованост мултикултурних политика. Мултикултуралност/мултикултурализам. Глобализација/глокализација. Мултилокалност и нови компаративизам. Друштвени парадокски и теоријске апорије истраживања ове проблематике. Појмовни апарат, велика очекивања и експланаторни домети истраживања актуелних тема. Литература: Jonathan Friedman, Globalization, у: David Nugent and Joan Vincent (Editors), A Companion to the Anthropology of Politics, Blackwell Publishing, 2007, 179-197. 2. недеља предавање - Глобалне и мултикултурне теме Антропологије света Контраинтуитивност антрополошких истраживања глобализације. Контраиндикованост мултикултурних политика. Мултикултуралност/мултикултурализам. Глобализација/глокализација. Мултилокалност и нови компаративизам. Друштвени парадокски и теоријске апорије истраживања ове проблематике. Појмовни апарат, велика очекивања и експланаторни домети истраживања актуелних тема. Литература: M. Kearney, The Local and the Global: The Anthropology of Globalization and Transnationalism, Annual Review of Anthropology, Vol. 24, 1995, 547-565. 2. недеља предавање - Глобалне и мултикултурне теме Антропологије света Контраинтуитивност антрополошких истраживања глобализације. Контраиндикованост мултикултурних политика. Мултикултуралност/мултикултурализам. Глобализација/глокализација. Мултилокалност и нови компаративизам. Друштвени парадокски и теоријске апорије истраживања ове проблематике. Појмовни апарат, велика очекивања и експланаторни домети истраживања актуелних тема. Литература: Segal, D.A. 2001. Multiculturalism, Anthropology of. IESBS, 10179-10184 2. недеља вежбе - Семинарска дискусија 3. недеља предавање - Антропологије глобализација Развој савремене антропологије усмерен је ка плуралности перспектива и рехабилитацији компаративног/контекстуалног/релативистичког приступа људским културама. Тако се и њихова глобална трансформација не посматра с једне тачке гледишта нити као јединствен процес, већ као мрежа међусобних утицаја низа фактора, од којих су економски и политички, на које се студије глобализације обично фокусирају, само неки. Савремене антропологије глобализације имају различите, често конфликтне политичке циљеве и друштвене функције, диверсификован теоријско-методолошки апарат и политику, али их и даље обједиљује заједнички научни циљ – разумевање других друштава и култура у њиховој међуповезаности. Литература: Inda, Jonathan and Renato Rosaldo 2002. A World in Motion, u: The Anthropology of Globalization. A Reader. Oxford: Blackwell, 1-34 3. недеља предавање - Антропологије глобализација Развој савремене антропологије усмерен је ка плуралности перспектива и рехабилитацији компаративног/контекстуалног/релативистичког приступа људским културама. Тако се и њихова глобална трансформација не посматра с једне тачке гледишта нити као јединствен процес, већ као мрежа међусобних утицаја низа фактора, од којих су економски и политички, на које се студије глобализације обично фокусирају, само неки. Савремене антропологије глобализације имају различите, често конфликтне политичке циљеве и друштвене функције, диверсификован теоријско-методолошки апарат и политику, али их и даље обједиљује заједнички научни циљ – разумевање других друштава и култура у њиховој међуповезаности. Литература: Jonathan Friedman, Global Systems, Globalization and Anthropological Theory, у: Ino Rossi (Editor), Frontiers of Globalization Research: Theoretical and Methodological Approaches, Springer, 2007, 109-132 3. недеља предавање - Антропологије глобализација Развој савремене антропологије усмерен је ка плуралности перспектива и рехабилитацији компаративног/контекстуалног/релативистичког приступа људским културама. Тако се и њихова глобална трансформација не посматра с једне тачке гледишта нити као јединствен процес, већ као мрежа међусобних утицаја низа фактора, од којих су економски и политички, на које се студије глобализације обично фокусирају, само неки. Савремене антропологије глобализације имају различите, често конфликтне политичке циљеве и друштвене функције, диверсификован теоријско-методолошки апарат и политику, али их и даље обједиљује заједнички научни циљ – разумевање других друштава и култура у њиховој међуповезаности. Литература: Tsing, Ana 2000 The Global Situation. Cultural Anthropology 15, 3: 327-360 3. недеља вежбе - Семинарска дискусија 4. недеља предавање - Чињенице, теорије, страхови и прерасуде о глобализацији
Да ли је глобализација културно унификујући, савремени феномен, синоним за вестернизацију/американизацију, ширење демократије, капитализма и индивидуализма? Шта антрополошка истраживања говоре о популарним и увреженим представама о глобалним процесима и феноменима, у историјској и компаратиној перспективи?
Литература: Despres ,Leo A. et al. 1968. Anthropological Theory, Cultural Pluralism, and the Study of Complex Societies. Current Anthropology. 9(1): 3-26. 4. недеља предавање - Чињенице, теорије, страхови и прерасуде о глобализацији
Да ли је глобализација културно унификујући, савремени феномен, синоним за вестернизацију/американизацију, ширење демократије, капитализма и индивидуализма? Шта антрополошка истраживања говоре о популарним и увреженим представама о глобалним процесима и феноменима, у историјској и компаратиној перспективи?
Литература: Lewellen, Ted C. 2002. The Anthropology of Globalization. Westport: Greenwood Publishing Group, 29-60. 4. недеља предавање - Чињенице, теорије, страхови и прерасуде о глобализацији
Да ли је глобализација културно унификујући, савремени феномен, синоним за вестернизацију/американизацију, ширење демократије, капитализма и индивидуализма? Шта антрополошка истраживања говоре о популарним и увреженим представама о глобалним процесима и феноменима, у историјској и компаратиној перспективи?
Литература: Аrjun Appadurai, Modernity at Large. Cultural Dimensions of Globalization, University of Minnesota Press, Minneapolis and London, 1996, 1-85; 139-199. 4. недеља вежбе - Семинарска дискусија 5. недеља предавање - Глобализација, антиглобализам, национализам и етнополитика Културни идентитет, државна сувереност и економска идеологија никада раније нису били толико блиско повезани, као у националистичким и антикапиталистичким антиглобализмима. Антрополошка истраживања ових феномена откривају бројне и разноверсне трансформације повезаности политичких, економских, правних и културних питања. Литература: Dorothy L. Hodgson. 2002. Introduction: Comparative Perspectives on the Indigenous Rights Movement in Africa and the Americas, American Anthropologist 104(4):1037 - 1049. 5. недеља предавање - Глобализација, антиглобализам, национализам и етнополитика Културни идентитет, државна сувереност и економска идеологија никада раније нису били толико блиско повезани, као у националистичким и антикапиталистичким антиглобализмима. Антрополошка истраживања ових феномена откривају бројне и разноверсне трансформације повезаности политичких, економских, правних и културних питања. Литература: Eriksen, Thomas Hylland. "Between universalism and relativism: a critique of the UNESCO concept of culture." Cowan et. al (eds.) Culture and rights: Anthropological perspectives (2001): 127-148. 5. недеља предавање - Глобализација, антиглобализам, национализам и етнополитика Културни идентитет, државна сувереност и економска идеологија никада раније нису били толико блиско повезани, као у националистичким и антикапиталистичким антиглобализмима. Антрополошка истраживања ових феномена откривају бројне и разноверсне трансформације повезаности политичких, економских, правних и културних питања. Литература: Hale, Charles R. "Cultural politics of identity in Latin America." Annual Review of Anthropology (1997): 567-590. 5. недеља вежбе - Семинарска дискусија 6. недеља предавање - Политика идентитета: помаљајући, освежени и идентитети учвршћени глобализацијом Још увек се неретко среће ламент над „културама које нестају“ пред унификационим силама глобализације. Популарни „антиглобалистички“ наратив перпетуира се као опште место, а осим критике политичке унификације човечанства у либералну демократију и индивидуалистички модел људских права, као и критике ванекономских последица глобалног ширења капитализма, тај наратив обично тврди да глобализација неумитно доводи до а) нестанка многих и б) унификације преосталих култура. Антрополошка истраживања последица глобализације, иако веома критична према економским и политичким последицама ширења глобалног капитализма, експлицитно демантују страховања од тога да ће глобализација довести до културне унификације. Највећи број нових или освежених идентитета настао је управо у отпору према стварним или перципираним глобалним претњама па се глобализација, супротно песимистичним очекивањима и популарним предарасудама, може сматрати заслужном за повећање идентитетске разноврсности човечанства.
Литература: Čarna Brković 2007 Upravljanje osećanjima pripadanja : antropološka analiza "kulture" i "identiteta" u Ustavu Republike Srbije. Etnoantropološki problemi 3,2: 59-76. 6. недеља предавање - Политика идентитета: помаљајући, освежени и идентитети учвршћени глобализацијом Још увек се неретко среће ламент над „културама које нестају“ пред унификационим силама глобализације. Популарни „антиглобалистички“ наратив перпетуира се као опште место, а осим критике политичке унификације човечанства у либералну демократију и индивидуалистички модел људских права, као и критике ванекономских последица глобалног ширења капитализма, тај наратив обично тврди да глобализација неумитно доводи до а) нестанка многих и б) унификације преосталих култура. Антрополошка истраживања последица глобализације, иако веома критична према економским и политичким последицама ширења глобалног капитализма, експлицитно демантују страховања од тога да ће глобализација довести до културне унификације. Највећи број нових или освежених идентитета настао је управо у отпору према стварним или перципираним глобалним претњама па се глобализација, супротно песимистичним очекивањима и популарним предарасудама, може сматрати заслужном за повећање идентитетске разноврсности човечанства.
Литература: Scott, David 2003 Culture in Political Theory. Political Theory 31, 1: 92-115 6. недеља предавање - Политика идентитета: помаљајући, освежени и идентитети учвршћени глобализацијом Још увек се неретко среће ламент над „културама које нестају“ пред унификационим силама глобализације. Популарни „антиглобалистички“ наратив перпетуира се као опште место, а осим критике политичке унификације човечанства у либералну демократију и индивидуалистички модел људских права, као и критике ванекономских последица глобалног ширења капитализма, тај наратив обично тврди да глобализација неумитно доводи до а) нестанка многих и б) унификације преосталих култура. Антрополошка истраживања последица глобализације, иако веома критична према економским и политичким последицама ширења глобалног капитализма, експлицитно демантују страховања од тога да ће глобализација довести до културне унификације. Највећи број нових или освежених идентитета настао је управо у отпору према стварним или перципираним глобалним претњама па се глобализација, супротно песимистичним очекивањима и популарним предарасудама, може сматрати заслужном за повећање идентитетске разноврсности човечанства.
Литература: Wright, Susan 1998. The Politicization of ’Culture’. Anthropology Today 14, 1: 7-15. 6. недеља вежбе - Семинарска дискусија 7. недеља вежбе - Колоквијум 7. недеља - - Колоквијум 8. недеља предавање - Антропологија и мултикултурализам: једна страствена и компликована веза Рани академски антрополози маштали су о очувању културне разноврсности човечанства и као основну друштвену улогу дисциплине видели заштиту „примитивних“, „природних“ или култура „без писма и историје“ које „нестају“ у процесима колонизације, вестернизације, модернизације и сл. У истом смислу, за укључивање културне продукције потлачених (домородаца, жена, етничких, религијских и расних мањина) у канон цивилизације залагали су се и антрополози средине 20. века, поново заступајући становиште које се, посматрано с дистанце, може окарактерисати као несумњиво мултикултуралистичко, а које је превасходно било усмерено против (нео)колонијализма и (касније) против глобализације. Ипак, нешто се фундаментално променило током последње четвртине 20. и постало очигледно почетком 21. века. Савремена антропологија мултикултурализма изразито је песимистична, посебно према његовом најопштијем и најфреквентнијем појавном облику – политици идентитета, као и према његовој најчешћој последици – унутаркултурном тлачењу у име „очувања идентитета“. Зато данас делује да се дисциплина чији је основни научни циљ било релативистичко (контекстуално-компаративно) разумевање других култура, а главни друштвени циљ успостављање поштовања и толеранције међу људима различитих културних својстава, отворено противи мултикултурним политикама. Литература: Roseberry, William 1992 Multiculturalism and the Challenge of Anthropology. Social Research 59: 841-58. 8. недеља предавање - Антропологија и мултикултурализам: једна страствена и компликована веза Рани академски антрополози маштали су о очувању културне разноврсности човечанства и као основну друштвену улогу дисциплине видели заштиту „примитивних“, „природних“ или култура „без писма и историје“ које „нестају“ у процесима колонизације, вестернизације, модернизације и сл. У истом смислу, за укључивање културне продукције потлачених (домородаца, жена, етничких, религијских и расних мањина) у канон цивилизације залагали су се и антрополози средине 20. века, поново заступајући становиште које се, посматрано с дистанце, може окарактерисати као несумњиво мултикултуралистичко, а које је превасходно било усмерено против (нео)колонијализма и (касније) против глобализације. Ипак, нешто се фундаментално променило током последње четвртине 20. и постало очигледно почетком 21. века. Савремена антропологија мултикултурализма изразито је песимистична, посебно према његовом најопштијем и најфреквентнијем појавном облику – политици идентитета, као и према његовој најчешћој последици – унутаркултурном тлачењу у име „очувања идентитета“. Зато данас делује да се дисциплина чији је основни научни циљ било релативистичко (контекстуално-компаративно) разумевање других култура, а главни друштвени циљ успостављање поштовања и толеранције међу људима различитих културних својстава, отворено противи мултикултурним политикама. Литература: Turner, Terence 1993 Anthropology and Multiculturalism: What Is Anthropology That Multiculturalists Should Be Mindful of It? Cultural Anthropology 8: 411-29. 8. недеља предавање - Антропологија и мултикултурализам: једна страствена и компликована веза Рани академски антрополози маштали су о очувању културне разноврсности човечанства и као основну друштвену улогу дисциплине видели заштиту „примитивних“, „природних“ или култура „без писма и историје“ које „нестају“ у процесима колонизације, вестернизације, модернизације и сл. У истом смислу, за укључивање културне продукције потлачених (домородаца, жена, етничких, религијских и расних мањина) у канон цивилизације залагали су се и антрополози средине 20. века, поново заступајући становиште које се, посматрано с дистанце, може окарактерисати као несумњиво мултикултуралистичко, а које је превасходно било усмерено против (нео)колонијализма и (касније) против глобализације. Ипак, нешто се фундаментално променило током последње четвртине 20. и постало очигледно почетком 21. века. Савремена антропологија мултикултурализма изразито је песимистична, посебно према његовом најопштијем и најфреквентнијем појавном облику – политици идентитета, као и према његовој најчешћој последици – унутаркултурном тлачењу у име „очувања идентитета“. Зато данас делује да се дисциплина чији је основни научни циљ било релативистичко (контекстуално-компаративно) разумевање других култура, а главни друштвени циљ успостављање поштовања и толеранције међу људима различитих културних својстава, отворено противи мултикултурним политикама. Литература: Миленковић, Милош 2003 Антропологија као мултикултурна пропедеутика у Србији: »Национална наука«, културна политика и друштвена надања. Посебна иyдања ЕИ САНУ 49. Београд: САНУ, 133-148. 8. недеља вежбе - Семинарска дискусија 9. недеља предавање - Посткултурна антропологија: теоријско-методолошки проблеми Етнографска истраживања мултикултурализма, а посебно савремена истраживања усмерена на преиспитивање последица примене мултикултурних политика у конкретним етнографским контекстима, резултовала су обимном и забрињавајућом евиденцијом коју већ неко време није могуће игнорисати – ни социјално-политички, ни теоријско-методолошки, нити етички. Изразито песимистично и наизглед у сагласју с програмском критиком европског мултикултурализма какву су многи политички прваци у развијеним европским економијама спровели током последњих година, антрополози мултикултурализма већ деценијама извештавају о репресивним последицама примене мултикултурних политика. Било да је реч о мањинским или о имигрантским заједницама, резултати емпиријских истраживања социокултурних последица мултикултурних модела сведоче у прилог тези да је мултикултурализам (п)остао контраиндикован. Етноконфесионално мотивисани ратови, насиље према женама и деци у име „традиционалне породице“, напуштање школовања и перпетуирање зачараног круга незнања и сиромаштва, здравствена затуцаност, религијски фундаментализам, па чак и тероризам, делују као последице политичке и правне регулације аутономије мањинских и имигранстких заједница. Постаје недвосмислено јасно да давање посебних права културноидентитетским колективима пружају законску потпору и моралну легитимацију праксама за које смо веровали да су у великој мери иско-рење у Евроамеричкој цивилизацији током последњих два века. За антропологију мултикултурализма ово сазнање отвара многе проблеме, а у одговору на њих почели су да бивају модификовани и теоријско-методолошки приступи идентитетској проблематици у антропологији. Литература: Grillo, Robert D. 2003 Cultural essentialism and cultural anxiety. Anthropological Theory 3, 2: 157-173. 9. недеља предавање - Посткултурна антропологија: теоријско-методолошки проблеми Етнографска истраживања мултикултурализма, а посебно савремена истраживања усмерена на преиспитивање последица примене мултикултурних политика у конкретним етнографским контекстима, резултовала су обимном и забрињавајућом евиденцијом коју већ неко време није могуће игнорисати – ни социјално-политички, ни теоријско-методолошки, нити етички. Изразито песимистично и наизглед у сагласју с програмском критиком европског мултикултурализма какву су многи политички прваци у развијеним европским економијама спровели током последњих година, антрополози мултикултурализма већ деценијама извештавају о репресивним последицама примене мултикултурних политика. Било да је реч о мањинским или о имигрантским заједницама, резултати емпиријских истраживања социокултурних последица мултикултурних модела сведоче у прилог тези да је мултикултурализам (п)остао контраиндикован. Етноконфесионално мотивисани ратови, насиље према женама и деци у име „традиционалне породице“, напуштање школовања и перпетуирање зачараног круга незнања и сиромаштва, здравствена затуцаност, религијски фундаментализам, па чак и тероризам, делују као последице политичке и правне регулације аутономије мањинских и имигранстких заједница. Постаје недвосмислено јасно да давање посебних права културноидентитетским колективима пружају законску потпору и моралну легитимацију праксама за које смо веровали да су у великој мери иско-рење у Евроамеричкој цивилизацији током последњих два века. За антропологију мултикултурализма ово сазнање отвара многе проблеме, а у одговору на њих почели су да бивају модификовани и теоријско-методолошки приступи идентитетској проблематици у антропологији. Литература: Gupta, Akhil i Ferguson, James. 1992. Beyond "Culture": Space, Identity, and the Politics of Difference. Cultural Anthropology. 7(1): 6-23. 9. недеља предавање - Посткултурна антропологија: теоријско-методолошки проблеми Етнографска истраживања мултикултурализма, а посебно савремена истраживања усмерена на преиспитивање последица примене мултикултурних политика у конкретним етнографским контекстима, резултовала су обимном и забрињавајућом евиденцијом коју већ неко време није могуће игнорисати – ни социјално-политички, ни теоријско-методолошки, нити етички. Изразито песимистично и наизглед у сагласју с програмском критиком европског мултикултурализма какву су многи политички прваци у развијеним европским економијама спровели током последњих година, антрополози мултикултурализма већ деценијама извештавају о репресивним последицама примене мултикултурних политика. Било да је реч о мањинским или о имигрантским заједницама, резултати емпиријских истраживања социокултурних последица мултикултурних модела сведоче у прилог тези да је мултикултурализам (п)остао контраиндикован. Етноконфесионално мотивисани ратови, насиље према женама и деци у име „традиционалне породице“, напуштање школовања и перпетуирање зачараног круга незнања и сиромаштва, здравствена затуцаност, религијски фундаментализам, па чак и тероризам, делују као последице политичке и правне регулације аутономије мањинских и имигранстких заједница. Постаје недвосмислено јасно да давање посебних права културноидентитетским колективима пружају законску потпору и моралну легитимацију праксама за које смо веровали да су у великој мери иско-рење у Евроамеричкој цивилизацији током последњих два века. За антропологију мултикултурализма ово сазнање отвара многе проблеме, а у одговору на њих почели су да бивају модификовани и теоријско-методолошки приступи идентитетској проблематици у антропологији. Литература: Wax, Murray L. 1993. How Culture Misdirects Multiculturalism. Anthropology & Education Quarterly. 24 (2):99-115. 9. недеља вежбе - Семинарска дискусија 10. недеља предавање - Посткултурна антропологија: политичко-етички проблеми Да ли је посткултурна антропологија научна инфраструктура идеологије асимилационизма? Литература: Milenković, Miloš. Problemi konstitucionalizacije multikulturalizma - pogledi iz antropologije: deo prvi: o "očuvanju identiteta". Etnoantropol. probl., 2008, god. 3, sv. 2, str. 45-57 10. недеља предавање - Посткултурна антропологија: политичко-етички проблеми Да ли је посткултурна антропологија научна инфраструктура идеологије асимилационизма? Литература: Миленковић, Милош. О једном неочекиваном извору песимизма у савременој антропологији мултикултурализма : прелиминарни поглед из методологије. Етнол.-антропол. св., Н. с., 2013, 21=10, стр. 57-71 10. недеља вежбе - Семинарска дискусија 11. недеља предавање - Први пример: „Сукоб цивилизација“ – „Ислам“ као уопштени други „Западног света“ Литература: Pišev, Marko i Miloš Milenković. 2014. "Islam" u anti-multikulturnoj retorici političara i antropologa Zapadne Evrope : kongruencija ili koincidencija?. У: Kovač, Senka (ur.). Tradicije u Evropi: modifikacija, invencija i instrumentalizacija tradicija Beograd: Filozofski fakultet 11. недеља предавање - Први пример: „Сукоб цивилизација“ – „Ислам“ као уопштени други „Западног света“ Литература: Пишев, Марко. Балканизам и османско културно наслеђе у савременој Србији : између негације и аутоегзотизације. У: Жикић, Бојан (ур.). Културни идентитети као нематеријално културно наслеђе. Београд: Српски генеалошки центар: Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета, 2011, стр. 73-91. 11. недеља вежбе - Семинарска дискусија 12. недеља предавање - Други пример: Дијаспоре – „мотор развоја“ или „контејнер идентитета“? Литература: Clifford, James. "Diasporas." Cultural anthropology 9.3 (1994): 302-338. 12. недеља предавање - Други пример: Дијаспоре – „мотор развоја“ или „контејнер идентитета“? Литература: Yelvington, Kevin A. "The anthropology of Afro-Latin America and the Caribbean: diasporic dimensions." Annual Review of Anthropology (2001): 227-260. 12. недеља вежбе - Семинарска дискусија 13. недеља предавање - Трећи пример: Европеизација Србије - есенцијализми и редукционизми Литература: Krstić, Marija. Evro-integracije Republike Srbije : semiotička analiza. Etnoantropol. probl., 2012, god. 7, sv. 1, str. [143]-165. 13. недеља предавање - Трећи пример: Европеизација Србије - есенцијализми и редукционизми Литература: Milenković, Marko i Miloš Milenković. 2013. Serbia and the European Union. Is the “Culturalisation” of Accession Criteria on the Way? U: Laursen, Finn (ed.) EU Enlargement: Current Challenges and Strategic Choices (Multiple Europes, vol. 50). Bruxelles: Lang, 153-174. 13. недеља предавање - Трећи пример: Европеизација Србије - есенцијализми и редукционизми Литература: Sinani, Danijel. Fascikle, registri i kabineti. Šta su to alternativne religije u Srbiji?. У: Sinani, Danijel (ur.). Antropologija, religije i alternativne religije : kultura identiteta, (Etnološka biblioteka, knj. 55). Beograd: Srpski genealoški centar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta, 2011, str. [345]-363. 13. недеља вежбе - Семинарска дискусија 14. недеља предавање - О значају Антропологије света за разумевање сопственог друштва 14. недеља вежбе - Колективне консултације. Рекапитулација курса 15. недеља вежбе - Испит - предрок 15. недеља - - Испит - предрок
Литература и извори података: Општа обавезна Литература Čarna Brković 2007 Upravljanje osećanjima pripadanja :
antropološka analiza "kulture" i "identiteta" u Ustavu Republike Srbije. Etnoantropološki problemi 3,2: 59-76. Appadurai, A. 2001 Globalization, Anthropology of, IESBS 6266-6271 Arjun Appadurai, Modernity at Large. Cultural Dimensions of Globalization, University of Minnesota Press, Minneapolis and London, 1996, 1-85; 139-199. Birnbaum i Strong. 1996. From Multiculturalism to Nationalism. Political Theory. 24(1): 33-45. Despres ,Leo A. et al. 1968. Anthropological Theory, Cultural Pluralism, and the Study of Complex Societies. Current Anthropology. 9(1): 3-26.
Fitzgerald, Thomas K. 2000. The multicultural movement and its euphemisms. Multicultural Education. 8-14. Grillo, Robert D. 2003 Cultural essentialism and cultural anxiety. Anthropological Theory 3, 2: 157-173 Gupta, Akhil i Ferguson, James. 1992. Beyond "Culture": Space, Identity, and the Politics of Difference. Cultural Anthropology. 7(1): 6-23. Inda, Jonathan and Renato Rosaldo 2002. A World in Motion, u: The Anthropology of Globalization. A Reader. Oxford: Blackwell, 1-34 Jonathan Friedman, Global Systems, Globalization and Anthropological Theory, у: Ino Rossi (Editor), Frontiers of Globalization Research: Theoretical and Methodological Approaches, Springer, 2007, 109- Jonathan Friedman, Globalization, у: David Nugent and Joan Vincent (Editors), A Companion to the Anthropology of Politics, Blackwell Publishing, 2007, 179-197. Kahn, Joel S. 2003 Anthropology as Cosmopolitan Practice? Anthropological Theory 3, 4: 403-415 Kuper, Adam 1994 Culture, Identity and the Project of a Cosmopolitan Anthropology. Man 29, 3: 537-54 M. Kearney, The Local and the Global: The Anthropology of Globalization and Transnationalism, Annual Review of Anthropology, Vol. 24, 1995, 547-565. MILENKOVIĆ, Miloš. Paradoks postkulturne antropologije : postmoderna teorija etnografije kao teorija kulture. Antropologija, 2007, br. 3, str. 121-143. MILENKOVIĆ, Miloš. Problemi konstitucionalizacije multikulturalizma - pogledi iz antropologije : deo prvi: o "očuvanju identiteta". Etnoantropol. probl., 2008, god. 3, sv. 2, str. 45-57 Pieterse, J.N. 2001. The Case of Multiculturalism: Kaleidoscopic and Long-Term Views. Social Identities. 7 (3): 393-407. Rorty, Richard. 1995. The Demonization of Multiculturalism. The Journal of Blacks in Higher Education. 74-75 Roseberry, William 1992 Multiculturalism and the Challenge of Anthropology. Social Research 59: 841-58 Scott, David 2003 Culture in Political Theory. Political Theory 31, 1: 92-115 Segal, D.A. 2001. Multiculturalism, Anthropology of. IESBS, 10179-10184. Tsing, Ana 2000 The Global Situation. Cultural Anthropology 15, 3: 327-360 Turner, Terence 1993 Anthropology and Multiculturalism: What Is Anthropology That Multiculturalists Should Be Mindful of It? Cultural Anthropology 8: 411-29 Turner, Terence. 1993. Anthropology and Multiculturalism: What Is Anthropology That Multiculturalists Should Be Mindful of It? Cultural Anthropology. 8 (4): 411-429. Wax, Murray L. 1993. How Culture Misdirects Multiculturalism. Anthropology & Education Quarterly. 24 (2):99-115. Wright, Susan 1998. The Politicization of ’Culture’. Anthropology Today 14, 1: 7-15 Миленковић, Милош 2003 Антропологија као мултикултурна пропедеутика у Србији: »Национална наука«, културна политика и друштвена надања. Посебна иyдања ЕИ САНУ 49. Београд: САНУ, 133-148 Миленковић, Милош 2004 Посткултурна антропологија и мултикултурне политике. Етно-антрополошки проблеми – Зборник радова »Проблеми културног идентитета становништва савремене Србије«. Београд: Филозофс |
