|
Курс: Археологија и социјална антропологија У оквиру предмета: Археологија и социјална антропологија Предавачи др Александар Палавестра, редовни професор у пензији др Моника Милосављевић, ванредни професор изборни курс Број бодова: 5.00 Садржај курса: Изборни курс Археологија и социјална антропологија замишљен је као општи паралелни увид у две сродне дисциплине: социо-културну антропологију и археологију и као наставак и допуна обавезног курса Увод у студије археологије. Kурс Археологија и социјална антропологија траје један семестар (IV ). Тежиште је стављено на социо-културну антропологију, пошто се многе опште теоријске теме археологије већ обрађују у предмету Увод у студије археологије. Социо-културна антропологија не сагледава се на курсу интегрално, већ је истакнута веза ове дисциплине с археологијом и прожимање двеју дисциплина. Отуд и извесна несразмера у третирању значаја појединих антрополошких школа. Археологија и социјална антропологија имале су заједничке корене и почетке да би се потом, у зависности од различитих теоријских концепата, временом разилазиле и поново приближавале и коначно, почетком XXI века, нашле суочене са сличним проблемима и темама. Циљ изучавања курса: Циљ курса је упознавање студената с историјом идеја и основним теоријским концептима социо-културне антропологије, без којих је немогуће разумети теорију и праксу савремене археологије. Курс је посебно прилагођен студентима археологије и програму студија на Одељењу за археологију App.preduslovi_za_polaganje: познавање енглеског језика. Облици наставе:
Курс се састоји од два часа предавања и два часа вежби недељно. Обавезе студената: У оквиру вежби сваки студент, према професоровом предлогу, припрема по један реферат који се односи на конкретне случајеве из области социо-културне антропологије, примењене антропологије и археологије. Реферат се усмено саопштава у току једног часа, а после излагања следи дискусија. nacin_ocenjivanja_rada_i_rezultata: Усмени испит после четвртог семестра. План курса: 1. недеља предавање - Прича о две дисциплине Међусобни односи археологије и социо-културне антропологије. Антропологија у ширем смислу према физичкој, културној и лингвистичкој антропологији, као и према археологији, етноархеологији, етнографији и етнологији. 2. недеља предавање - Садашњост и прошлост Тумачење прошлости садашњошћу и обрнуто, могућности и опасности оваквог метода. Појам културе и појам друштва. Шта је то људска природа? Расправа nature vs. nurture, односно да ли је људска култура урођена или научена.
3. недеља предавање - Нивои културе Процес социјализације и културна разноликост. На ком нивоу делује култура: да ли је надорганска, интегративна или индивидуална и где су границе између култура? Шта је то културни релативизам? Етноцентризам и наметање вредности наше културе. Етички проблеми културног релативизма. 4. недеља предавање - Заједничке предисторије Заједнички почеци археологије и антропологије. “Други” као свет чудовишта. Средњовековна скученост и свођење идеје људскости на Европу. Колонијализам и сусрет с “дивљаком”. Идеја прогреса и веровање да су и и Европљани некада били дивљи: “у почетку је цео свет био Америка”. Корени идеје унилинеарне еволуције у просветитељству, а културног партикуларизма у романтизму.
5. недеља предавање - Еволуција на делу Идеја прогреса и унилинеарне еволуције. Дело Херберта Спенсера и почеци социјал-дарвинизма. Идеја о биолошкој инфериорности “дивљака” прелива се и у археологију. Високе ваневропске цивилизације као дела ишчезлих белаца. Социокултурна еволуција институција. Дело Едварда Тајлора и културна стратификација. Анимизам и примитивни човек. Фрејзерова “Златна грана” као пример еволуционистичке систематизације и компаративизма.
6. недеља предавање - Културна историја против еволуције Реакције у Немачкој на еволуционистичке идеје. Берлинска антрополошка школа и њена критика универзалних закона историје. Дело Фридриха Рацела и његово учење о културним подручјима и дифузији културних открића, као и његов далекосежни утицај у антропологији и археологији. Боасово дело и културни партикуларизам. Боасова школа: Лоуи, Кребер, Рут Бенедикт, Маргарет Мид. 7. недеља предавање - Деца сунца и хипердифузионизам Дифузионизам “Бечке школе. Британски дифузионисти и хипердифузионисти: В. Риверс, Графтон Елиот Смит. Дифузионизам и миграционизам у археологији: Чајлд, Косина, Солас. Алфред Кидер и Боасов утицај на америчку археологију. 8. недеља предавање - Како избаждарити антрополога? Сакупљачки и теренски рад у археолгији и антропологији и формирање засебних дисцилина. Проблеми субјективности, објективности и интерпретације. Салонски антрополози. Проблем објективности у антропологији и археологији. Археолошко откривање “материјала” и археолошка везаност за терен, насупрот хијерархизованом ситстему у антропологији. 9. недеља предавање - Диркем и функционалисти Корени функционализма: кембричка школа и Емил Диркем.Функционализам.
Различито схватање појмова функција и функционализам. Теорија потреба. Примарне и изведене потребе и начин њиховог задовољавања. Култура као секундарна околина. Структурални Функционализам Редклиф-Брауна. Талкот Парсон и равнотежа система. Функционализам у археологији: нова археологија и системска теорија.
10. недеља предавање - Неоеволуционизам Поново еволуционизам. Морганови наследници. Лесли Вајт и култура као термодинамички систем. Џулијан Стјуард и критика Боасове школе. Утицај Леслија Вајта и Џулијана Стјуарда на Луиса Бинфорда и процесну археологију. Етноархеологија, домети, ограничења и перспективе. Елман Сервис и Маршал Салинс. 11. недеља предавање - Интеракционисти и структуралисти Диркемов утицај. Марсел Мос и “Оглед о дару”. Супстантивистичка и формалистичка школа економске антропологије. Значај идеје размене у археологији. Општи појмови структурализма. Структурализам у лингвистици и антропологији. Структурализам у археологији. 12. недеља предавање - Марксизам на истоку и марксизам на западу у антропологији и археологији Структурални марксизам и његов утицај на археологију. Постмодернизам у антропологији и археологији. Поново проблем објективности. Постоји ли објективно спознајан свет? Постоје ли колективне свести? Критика “беле мушке европске ароганције”. Све теорије имају политичку тежину. 13. недеља предавање - Заједничке постмодерне теме археологије и социјалне антропологије Херменаутика као превазилажење субјективности и објективности. Заједничке постмодерне теме археологије и антропологије: тело, пол и род, пејзаж, материјална култура, глобализам, постколонијализам и етнички идентитет.
Литература и извори података: Општа обавезна Литература Žan Poarije, Istorija Etnologije, “Plato”, “XX vek”, Beograd, 1999. B. Olsen, Od predmeta do teksta, Beograd, 2002, str: 1-23; 29-51; 54-64; 79-100; 113-152; 156-165; 174-190; 221-238. Edmund Lič, Klod Levi-Stros, “XX vek”, Beograd, 1972, 1982. (5-65). Elvin Hač, Antropološke teorije, “XX vek”, Beograd, 1979. (Knj. 1: str.1-100; 153-218; knj.2: str. 143-200) Entoni Gidens, Sociologija, (drugo izdanje), “CID”, “Romanov”, Podgorica - Banja Luka, 2001. (Str 15-33) K. Grin, Uvod u arheologiju, Beograd, 2003. (poglavlja 1. i 6.) Ted Luelen, Uvod u političku Antropologiju, “Gradac”, Čačak – Beograd, 2001. (Str. 11-60; 104-135) Ugo Fabijeti, Roberto Maligeti, Vinčenco Matera, Uvod u Antropologiju. Od lokalnog do globalnog. “Clio”, Beograd, 2002. (Str.11-52; 109-178, 193-211) Општа допунска Литература Jerry D. Moore, Uvod u antropologiju, Jasenski i Turk, Zagreb, 2002. John Monaghan & Peter Just, Socijalna i kulturna antropologija, Šahinpašić, Sarajevo 2003. |
