|
Курс: Увод у студије археологије У оквиру предмета: Увод у студије археологије Предавачи др Александар Палавестра, редовни професор у пензији др Моника Милосављевић, ванредни професор обавезни курс Број бодова: 8.00 Садржај курса: Kурс је замишљен као општи увод у археологију, намењен студентима прве године. У току два семестра обрађују се основни концепти археологије као дисциплине и њено место у савременом друштву. Подробно се изучава историја идеја у археологији, као и теоријска струјања у овој науци, од првих антикварских почетака, па до најновијих методолошких и теоријских поставки. Курс је подељен у три дела. У првом се сагледава историја археологије од првих препознавања трагова прошлости, преко еволуционизма и открића великих цивилизација, до културно-историјске археологије. Посебно је обрађен историјат српске археологије и археологије југоисточне Европе. У другом делу, размотрени су новији теоријски токови у археологији од процесне или »нове археологије«, до различитих видова постпроцесних тумачења прошлости. У трећем делу курса проучавају се различити видови археологије, као што су социјална, економска или когнитивна археологија, као и етички аспекти и значај ове дисциплине у савременом свету. Циљ изучавања курса: Концепт курса Увод у студије археологије омогућава студентима да се, већ од самог почетка студирања, упознају с основним идејним и теоријским поставкама археологије. Избегавање теоријских експликација, карактеристично за културно-историсјку археологију – која је доминирала српском археологијом XX века - удаљило је, током протеклих неколико деценија, нашу науку од водећих идејних струјања светске археологије. Савладавањем курса Увод у студије археологије, студенти ће бити у могућности да разумеју теорију и језик савремене археологије, да буду у току најновијих идеја у овој дисциплини, да успешно користе страну литературу, као и да равноправно комуницирају са међународном археолошком заједницом. App.preduslovi_za_polaganje: Нису потребни предуслови. Облици наставе:
Курс се састоји од два часа предавања недељно. Обавезе студената: 2 квалификациона теста (1 на крају првог и 1 на крају другог семестра).
Похађање наставе nacin_ocenjivanja_rada_i_rezultata: За све студенте уписане до школске 2007/2008. године, испит се полаже усмено, после другог семестра.
За студенте уписане од 2007. године испит се полаже писмено, тестови на крају првог и другог семестра.
План курса: 1. недеља предавање - Увод у увод Дефиниције и поделе археологије. Археологија у породици дисциплина које изучавају прошлост, људско друштво и културу. Предмет и циљ археологије. Чему археологија и како она доприноси свеукупном људском сазнању? Заблуде, погрешне представе и слика археологије у јавности. 2. недеља предавање - Arche aрхеологије Потреба проучавања теоријских концепата археологије и историје идеја доминатних у овој дисциплини. Настанак и постепено сазревање идеје о прошлости њеним материјалним остацима од древног Блиског истока, преко антике, средњовековних знања и заблуда до ренесансног оживљавања интересовања за антику. 3. недеља предавање - Антикварство Антикварство и кабинети куриозитета као претходница научне археологије. Винкелман и стварање класичне археологије и историје уметности. Романтичарско схватање прошлости и нацинална историја. 4. недеља предавање - Идеја прогреса Идеја прогреса и њен значај у доба просвећености. Значај индустријске револуције као друштевног оквира еволуционистичке идеје. Геолошка изучавања и старост земље. Катастрофисти, дилувијалисти и униформитаристи. Дарвинова теорија и њен значај у природним и друштвеним наукама. 5. недеља предавање - Класификација и типологија Кристијан Томсен, Јенс Ворсе и тростепени систем као археолошка класификација. Оскар Монтелијус и типолошки систем. Почеци дифузионизма. Утицај Дарвинизма на археологију: унилинеарна еволуција и савремени преживци праисторије. Расистичке и колонијалне импликације једнолинијске паралелистичке еволуције.
6. недеља предавање - Откриће великих цивилизација Наполеонова научна експедиција, и њен значај у открићу древне египатске цивилизације. Међународна трка за антиквитетима и преношење споменика у Европу. Рађање египтологије. Истраживања Месопотамије и Персије. Дешифровање клинастог писма и библиотеке на глиненим таблицама. Археологија открива библијске градове. Истраживања Хајнриха Шлимана: Троја и Микена. Артур Еванс и минојска цивилизација. Егејска копча која повезује блискоисточне цивилизације с европском праисторијом.
7. недеља предавање - Концепт археолошке културе Нормативни концепт археолошке културе. Археолошка култура као основна јединица археолошке интерпретације. Археолошка култура: реални ентитет у прошлости или производ археолошког резоновања? 8. недеља предавање - Археологија као историја култура Да ли су културе по природи статичне и инертне? Дифузија с истока као универзално објашњење културне промене. Миграционизам и дифузионизам, сличности и разлике. Хипердифузионизам. Археолошка култура и етнос. Густаф Косина и индогерманска теорија. 9. недеља предавање - Гордон Чајлд и доминација културно-историјске археологије Гордон Чајлд. Праисторија Европе и блискоисточни утицаји. Археолошке карте култура и хронолошке табеле. Културно-историјска синтеза у европској и америчкој археологији и формирање »традиционалне археологије«. Прве критике на рачун културно-историјске археологије и археолошки скептицизам. Археологија у Совјетском Савезу: историја материјалне културе и стадијалисти. 10. недеља предавање - Валтровић “чувар музеја” Преглед археолошких идеја у Србији. Путописци. Почеци археолошког пручавања и заштите споменика. Прве институције. Михаило Валтровић као зачетник српске археологије. Археолошке институције: Катедра за археологију, Народни музеј, Српско археолошко друштво, Старинар. Панчић, Жујовић и удео природних наука у српској археологији. Археологија у јужнословенским земљама под Аустроугарском. Сплитски музеј и истраживање Далмације. Војводина и музејски повереници. Земаљски музеј у Сарајеву као жариште археолошког истраживања Балкана. 11. недеља предавање - Милоје Васић и Винча Милоје Васић и његова улога у српској археологији. Винча: праисторијска или јонска? Прва три доктора археологије, класичних наука и историје уметности: МилојеВасић, Никола Вулић и Владимир Петковић и праисторијска, класична и средњовековна археологија у Србији. Миодраг Грбић и алтернативне интерпретације неолита. Хронологија неолита централног Балкана: радови Владимира Милојчића, Драге и Милутина Гарашанина, Алојза Бенца
12. недеља предавање - Гарашанин и Срејовић Милутин Гарашанин и његово дело. Индивидуална визија Драгослава Срејовића. 13. недеља предавање - Криза у интерпретацији Промена методолошких упоришта и критика културно-историјске археологије. Позитивизам у археологији и филозофија Карла Хемпела. Хипотетичко дедуктивни приступ и научна објашњења. 14. недеља предавање - Нова археологија у седам магичних тачака Основне поставке нове или процесне археологије: научни приступ, експлицирање циљева истраживања, културна еволуција, системско мишљење, култура као адаптација, култура као процес, оптимизам. Археологија као природна, егзактна наука. Модели у археологији. Генерализације и закони. Хипотетичко дедуктивни приступ и универзални закони људске природе на примеру славних детектива из литературе. 15. недеља предавање - Више антропологије! Нова археологија и антропологија: неоеволуционизам. Функционализам и системско мишљење. Етноархеологија и експериментална археологија. Проблеми с аналогијама и теорија средњег опсега. Наслеђе процесне археологије.
16. недеља предавање - Критика процесне археологије Критика “објективног” знања процесне археологије. Археологија у крилу постмодернистичких идеја. Ходеров контекст значења. Прошлост се не може одвојити од вредносних судова. Основни концепти процесне археологије на удару постпроцесне критике: научни приступ, генерализацаија, посматрање друштва као предмета, “објективне неутралне” чињенице. 17. недеља предавање - Кључни концепти постпроцесне археологије Херменаутика. Читање материјалне културе као текста. Тражење индивидуе у прошлости. Поблем релативизма у постпроцесној археологији. Интерпретативне археологије. 18. недеља предавање - Мноштво стаза Археологија и историја: Колингвудова емпатија и Броделова историја дугог трајања. Структуралистичка археологија. Археологија рода и пола и феминситичка критика. Критичка теорија археологије и неомарксистичка археологија. Археологија као уметност и занат. 19. недеља предавање - Социјална археологија Размере друштва од дружине до државе: неоеволуционистички допринос. Сведочанства о друштву на основу анализе простора: трагови у стамбеном објекту, станишту, насељу и пејзажу. Географски модели анализе простора у археологији: теорија централног места, Тисенови полигиони, xтент и други географски модели.
20. недеља предавање - Друштвени положај и моћ Сведочанства о друштву на основу анализе гробова: конструкције, гробни прилози, просторне анализе, географски модели. Етнички идентитет и материјална култура. Политичко надметање и ратови. Род и пол у археологији. Маргинални делови друштва: деца, стари људи, робови. Забава и игре. 21. недеља предавање - Економска археологија Супстантивистички и формалистички поглед на економију. Препољопривредне и пољопривредне културе. Облици производње: од кућне до индустријске производње. Индустријска археологија. Специјализација у привреди. Археолошко проучавање исхране: биљни и животињски остаци. Археолошко проучавање технологије: кремена индустрија, обрада дрвета, обрада коже и текстила, кости и трошних материјала. Керамика: први синтетички материјал. Металургија: археолошко проучавање рударства и металургије.
22. недеља предавање - Контакти и комуникација Размена и трговина: економска или друштвена потреба? Видови размене од реципрочности до тржишне привреде. Просторне анализе и различити модели размене и трговине. Нумизматика као део економске археологије. 23. недеља предавање - Когнитивна археологија Постоји ли универзална људска природа? Есенцијализам и етноцентризам. Да ли размишљаљу и одлучују културе или људи? Планирање. Космологија, култ, религија и иконографија и њихови трагови у археолошким налазима. Црквена археологија. Како су се мисли изражавале: језик и писмо – најбољи увид у когнитивне системе прошлости. Колективни и лични идентитет. Мерење - археолошки траг древног размишљана и математичких знања. 24. недеља предавање - Археологија у служби јавности Етичка питања археологије и њено место у савременом друштву. За кога археолози раде? Презентација прошлости одговорност археолога и музеолога. Музеји и службе заштите. Ко поседује право на прошлост? Изазови археологији. Необјављивање и љубоморно чување материјала. Колекционари, детектори и пљачкаши. Религијски обреди и археолошка пракса: ископавање или скрнављење гробова. Куда с костима? Археологија као сагледавање свеукупне авантуре човечанства.
Литература и извори података: Општа обавезна Литература A.Palavestra, Arheologija i socijalna antropologija (skripta), Filozofski fakultet, Beograd 2007. Стране: 4-18; 39-55; 59-61; 73-79; 93-109; 131-150; 152-155; 160-174; 180-188, 193-212. B. Olsen, Od predmeta do teksta, Beograd, 2002. Стране: 29-39. C. Renfrew and P. Bahn, Archaeology. Theories, Methods and Practice, London, 2000. Поглавља: 5, 9, 10. J. Malina, Z. Vašíček, Archaeology yesterday and today, Cambridge 1990. Стране: 2-4; 11-15; 19-22; 24-27. Staša Babić, Antropologija antike (skripta), Filozofski fakultet, Beograd, 2007. Стране: 35-38. Д. Срејовић, Искуства прошлости, Београд 2001. Стране: 107-114. Зенон Косидовски, Кад је сунце било бог, Београд, 1979. Стране: 14-43; 105-127; 190-209. Кевин Грин, Увод у археологију, Clio, Београд 2003. Стране: 8-63; 187-200; 305-355. М. Милинковић, Филозофски факултет у Београду – Одељење за археологију, Енциклопедија српске историографије (ур. С. Ћирковић и Р. Михаљчић), Београд, 1997. Стране: 134-137. М. Џонсон, Археолошка теорија, Clio, Београд 2007. (M. Johnson, Archaeological Theory, Oxford, 1999.). Поглавља: 1-8. Споменица Српског археолошког друштва (ур. Н. Тасић), Београд, 1983. Стране: 1-40. Општа допунска Литература B. Olsen, Od predmeta do teksta, Beograd, 2002. C. Renfrew and P. Bahn, Archaeology. Theories, Methods and Practice, London, 2000. C. W. Ceram, Bogovi, grobovi i učenjaci, Zagreb 1955. Стране: 1-277. D. Srejović i dr., Arheološki leksikon, Beograd, 1997. J. Malina, Z. Vašíček, Archaeology yesterday and today, Cambridge 1990. Стране: 1-15; 19-22; 24-33; 35-56; 60-73, 90-95; 103-114. Milutin Garašanin. Razgovori o Arheologiji, (prir. S. Babić i M. Tomović), Beograd, 1995. Стране: 7-108. Past Worlds: The Times Atlas of Archaeology, London, 1989. The Atlas of World Archaeology (P. Bahn ed.) London, 2000. W. Bray, D. Trump, The Penguin Dictionary of Archaeology, Harmondsworth, 1970. Д. Срејовић, Искуства прошлости, Београд 2001. Стране:193-212; 237-241; 323-330. |
