|
Курс: Археологија и псеудоархеологија (осн.) У оквиру предмета: Археологија и псеудоархеологија Предавачи др Александар Палавестра, редовни професор у пензији др Марко Порчић, редовни професор др Моника Милосављевић, ванредни професор др Владимир Михајловић, ванредни професор изборни курс Број бодова: 4.00 Садржај курса: Изборни курс Археологија и псеудоархеологија, намењен је студентима археологије. Археологија, као атрактивна наука, одувек је била омиљено поље разних “истраживача мистерија”, од надарених аматера, преко вештих публициста, па све до шарлатана различитих профила и мотива. Курс обухвата основе епистемологије и научног метода уопште, као и специфичан однос између науке и псеудонауке у археологији и сродним дисциплинама. Током курса обрађују се основне теме у којима археологија долази у додир с псеудонауком, као што су питање еволуције и креационизма, еволуције човека, велика географска отркрића, “нестали” континенти, “древни астронаути”, радиестезија и геомантија, дешифровање писама, као и - посебно распростањан и потенцијално веома злоћудан - мит о “најстаријем народу”. Ове теме се обрађују на низу примера и критички анализирају основним инструментима научне методологије. Циљ изучавања курса: Курс Археологија и псеудоархеологија има за циљ изграђивање критичког скептицизма и научног става код студената, што обухвата проверавање чињеница и извора, формирање и тестирање хипотеза, као и препознавање разлике између научних и ненаучних објашње App.preduslovi_za_polaganje: За студенте археологије положен испит из обавезног предмета Увод у студије археологије. Неопходно је знање енглеског језика. Облици наставе:
Курс се састоји од два часа предавања недељно. Интерактивна дискусија с уводним предавањима за сваку област и анализа више појединачних случајева.
План курса: 1. недеља предавање - Наука и псеудонаука, археологија и псеудоархеологија Зашто је археологија посебно погодно поље за ловце на мистерије? Кулиса авантуризма или о ескапистичком схватању једне дисциплине. О веровању у невероватно и антинаучним тенденцијама. Псеудоархеолози: од занесених аматера до вештих фалсификатора. 2. недеља предавање - Основи епистемологије Шта је епистемологија. Сакупљање информација. Шта је научна чињеница? Како функционише наука? Шта су научни закони? Како настају хипотезе? Како се хипотезе проверавају? Псеудонаука и Галилејев комплекс. “Званична наука” и смењивање научних парадигми. 3. недеља предавање - Наука и археологија Oд позитивистичких закона до постмодернистичког релативизма у археологији. Изазови псеудоархеологије. 4. недеља предавање - Еволуционизам и креационизам Еволуциона биологија. Креационизам као научна теорија. Аргумент дизајна. Креационизам као вера. Креационизам као псеудонаука: историјат и аргументи “научног” креационизма. Зашто креационизам није наука? Креационизам и археологија. Питање људске еволуције. Да ли је било општег потопа и да ли је на Арарату ископан Нојев ковчег? 5. недеља предавање - Дивови, патуљци и друга чудовишта Како су изгледали наши преци? Пилтдаунски човек и калифорнијска лобања. Џин из Кардифа. Патуљци из литературе скачу у археологију. Потрага за чудовиштима: путописци и њихови извештаји. Јети, Саскач и “Велико стопало”. Неандерталска уметност. Тасадаји, “људи из каменог доба”. Лох Нес јесте лепши с чудовиштем, али да ли због тога Неси заиста и постоји? 6. недеља предавање - Тајна географска открића и хипердифузионизам Ко је први препловио Атлантик? Индијанци од Израелићана до Атлантиђана. Јесу ли Феничани били први? Брендан, Принц Мадок и браћа Зено. Можда Кинези? Викинзи. Афричка хипотеза. Потиче ли индијанско племе Кроатан од Хрвата? Одакле пирамиде у Америци? Хипердифузионизам и “деца сунца”. Тор Хејердал: упорни морепловац и дифузиониста. Елдорадо, изгубљена острва и градови. Земља Амазонки и краљевство свештеника Јована. Географска открића нових светова и археологија. 7. недеља предавање - Атлантида и изгубљени континенти Атлантида: вечити сан истраживача. Платонова моралистичка прича или забележено историјско сведочанство. Теорије о Атлантиди од Платона, преко Донелија до Спиридона Маринатоса. Атлантик, Јужна Америка, Средоземље? Археолошка сведочанства. Геолошка сведочнства. Варијације на тему: Му и Лемурија. 8. недеља предавање - Древни астронаути и изгубљена знања - 9. недеља предавање - Клатна, рашље и психометри Радиестезија као једна од метода археолошке проспекције? Бразде, подземни токови, добра и лоша места. Летбриџ: археолог с клатном. Психометрија и реконструкција прошлости. Како је Озовјецки видео праисторијске људе? Чиме су убијани мамути? Археолошке провере рашљарења. Електромагнетска фото-поља. “Пројекат змај” и порекло чињеница. 10. недеља предавање - Троја и како је стећи? Када порастем бићу Шлиман! Изнебуха се појављује “чувени мексички професор Салинас” (нити мексички, нити професор). Курс “Сто великих романа” и утицај летовања на археологију. Тројанска хистерија и примерна постојаност југословенских археолога. Зашто баш Троја? Нове Троје ничу диљем Јадрана (па и шире). “Троја и како је стећи” – један успешан одговор. Да ли је с Тројом готово? Прича с наравоученијем. 11. недеља предавање - Говори етрурски да те читав свет разуме! Дешифровање писама и језика Када порастем бићу Шамполион! Афера Глозел. Неолитско писмо. Таблице из Тартарије. Винчански проблеми и винчанске опсесије. Винчанско писмо. Непостојећи институти. “Цензорски комитет српске археологије” и “диригована нордијска завера”. “И та тми а и как ђерам азва” - да ли су Етрурци говорили српски? Апетити расту: палеолитски знаци и писмо Лепенског вира. Чрте, резе и руне. Винчанско писмо – археолошки подаци. Један, задуго компромитован, археолошки проблем. 12. недеља предавање - Народ најстарији Археологија и етницитет. Косинина сенка у српској псеудоархеологији: права авет нордијске теорије. Сораби с Атлантиде. Од Пеласта до Словена. Срби народ најстарији. Келтска веза. Удружења и “академије”. Проблем се прелива у историју, етнологију, лингвистику, митолошке студије... Пут којим се лакше иде. 13. недеља предавање - Има ли правих мистерија у археологији? Врх леденог брега. Нова открића и оповргљивост хипотезе. За научне преврате потребне су научне чињенице. Дан када је настало Црно Море. Како на црноморски проблем гледају археолози, а како псеудоархеолози? Неисцрпни хоризонти нових открића. 14. недеља предавање - Провера знања - 15. недеља предавање - Закључна разматрања и дискусија -
Литература и извори података: Општа обавезна Литература Ben Goldejker, Loša nauka, Beograd 2012, uvod i poglavlja 1, 12, 13, 14. Keneth Feder, Frauds, Myths and Mysteries, (Forurth edition), McGraw Hill, Mayfield, New York, 2002. Milosavljević, M. i A. Palavestra 2017. Zloupotreba prirodnih nauka u (pseudo)arheologiji. Etnoantropološki problemi 12 (3), 825-851. Umberto Eko, Ur-fašizam (Večni fašizam), Umberto Eko, Spisi o moralu, Paidea, Beograd 1998. Александар Палавестра, Археологија и псеудоархеологија (практикум). Александар Палавестра, Измишљање традиције: „винчанско писмо«, Етноантрополошки проблеми 5/2, 2010, 239-258. Морис Коен и Ернест Нејгел, Увод у логику и научни метод, Београд 2006, Поглавље XIX Логичке грешке, стр. 384-399. Општа допунска Литература Ben Goldejker, Loša nauka, Beograd 2012, uvod i poglavlja 4, 5, 6, 11. Cole, J. 1980. Cult archaeology and unscientific method and theory. Advances in Archaeological Method and Theory 3: 1-33.
Fagan, Garrett G, ed. 2006. Archaeological Fantasies: How Pseudoarchaeology Misrepresents the Past and Misleads the Public. London: Routledge.
Sagan, Karl, Svijet progonjen demonima. Znanost kao svijeća u tami, Jesenski i Turk, Zagreb, 2000 |
