Силабуси
Курс: Археологија и социјална антропологија (осн.)
Предавачидр Александар Палавестра редовни професор
др Моника Милосављевић ванредни професор
изборни курс
Број бодова:4.00
Садржај курса:Изборни курс Археологија и социјална антропологија замишљен је као општи паралелни увид у две сродне дисциплине: социо-културну антропологију и археологију и као наставак и допуна обавезног курса Увод у студије археологије. Тежиште је стављено на социо-културну антропологију, пошто се многе опште теоријске теме археологије већ обрађују у предмету Увод у студије археологије. Социо-културна антропологија не сагледава се на курсу интегрално, већ је истакнута веза ове дисциплине с археологијом и прожимање двеју дисциплина. Отуд и извесна несразмера у третирању значаја појединих антрополошких школа. Археологија и социјална антропологија имале су заједничке корене и почетке да би се потом, у зависности од различитих теоријских концепата, временом разилазиле и поново приближавале и коначно, почетком 21. века, нашле суочене са сличним проблемима и темама.
Циљ изучавања курса:Упознавање студената с историјом идеја и основним теоријским концептима социо-културне антропологије, без којих је немогуће разумети теорију и праксу савремене археологије.
App.preduslovi_za_polaganje:За студенте археологије положен испит из обавезног предмета Увод у студије археологије.
Облици наставе:Предмет се састоји од два часа предавања недељно.
План курса:
1. недеља
предавање - Археологија и антропологија
(Прича о две дисциплине. Научна породица се шири. Две науке на два континента. Садашњост и прошлост). Међусобни односи археологије и социо-културне антропологије. Антропологија у ширем смислу према физичкој, културној и лингвистичкој антропологији, као и према археологији, етноархеологији, етнографији и етнологији. Различити концепти антропологије и археологије у САД и у Европи. Тумачење прошлости садашњошћу и обрнуто, могућности и опасности оваквог метода.
Литература и извори података:
Општа обавезна Литература
А. Палавестра, Културни контексти археологије, Филозофски факултет, Београд, 2011.
Ентони Гиденс, Социологија, (друго издање), “ЦИД”, “Романов”, Подгорица - Бања Лука, 2001. (Стр 15-33)
Жан Поарије, Историја Етнологије, “Плато”, “XX век”, Београд, 1999.
Тед Луелен, Увод у политичку Антропологију, “Градац”, Чачак – Београд, 2001. (Стр. 11-60; 104-135)
Елвин Хач, Антрополошке теорије, “XX век”, Београд, 1979. (Књ. 1: стр.1-100; 153-218; књ.2: стр. 143-200)
Уго Фабијети, Роберто Малигети, Винченцо Матера, Увод у Антропологију. Од локалног до глобалног. “Клио”, Београд, 2002. (Стр.11-52; 109-178, 193-211)
К. Грин, Увод у археологију, Београд, 2003. (поглавља 1. и 6.)
Б. Олсен, Од предмета до текста, Београд, 2002, стр: 1-23; 29-51; 54-64; 79-100; 113-152; 156-165; 174-190; 221-238.
Давид Бидни, Концепт вредности у модерној антропологији. Антропологија данас (уредио А. Л. Кребер), “Вук Караџић”, Београд, 1972. (Стр. 575-592)
Едмунд Лич, Клод Леви-Строс, “XX век”, Београд, 1972, 1982. (5-65).
Општа допунска Литература
John Monaghan & Peter Just, Socijalna i kulturna antropologija, Šahinpašić, Sarajevo 2003.
Jerry D. Moore, Uvod u antropologiju, Jasenski i Turk, Zagreb, 2002.