|
Курс: Филозофија политике (осн.) У оквиру предмета: Филозофија политике Предавачи др Милорад Ступар, редовни професор у пензији др Иван Младеновић, редовни професор изборни курс Број бодова: 5.00 Садржај курса: Предмет филозофије политике се додирује, а често и преклапа са предметима политичке теорије, економске теорије, историје политичких идеја, филозофије права, филозофије морала и нормативне етике. Испитиваћемо природу државе и критеријуме вредновања државне власти. Дакле, поћи ћемо од једног вредносно-неутралног појма државе (Вебер), установићемо разлику између легалитета и легимитета, а потом ћемо се бавити критеријумима вредновања државе као што су задовољење божанске наредбе, задовољење природне хијерархије бића, задовољење идеје "апсолутног добра", остварење "апсолутне идеје", ефикасност, корисност, правда, пролетерска револуција, итд. Посебно ће бити размотрен проблем оправдања државе у модерној уговорној teорији(Томас Хобс, Џон Лок, Ruso). Циљ изучавања курса: Упознавање, разумевање основних појмова филозофије политике. Студенти ће током курса имати прилике да се упознају са основним значењем термина као што су држава, суверенитет, конзервативизам, либерализам, демократија, итд. App.preduslovi_za_polaganje: Предуслови су одређени Статутом Филозофског факултета и Планом и програмом Одељења за филозофију. Предуслов је Историја филозофије I или сличан курс еквивалентног садржаја са других оделенја и факулте Облици наставе:
Предавања, вежбе, колоквијум, израда семинарског рада у договору са водитељима курса и завршни писмени испит. План курса: 1. недеља предавање - Основни појмови: политичка заједница, легалитет Појам политичке заједнице,власти и моћи. Да ли кохерентан скуп хијерархијски уређених правила који се тиче нашег понашања сам по себи завређује наше поштовање? Дефинисаћемо основна питања која ће усмерити даљи рад у курсу. 2. недеља предавање - Легитимитет Ако је политичка власт ауторитет који своја правила намеће силом, одакле јој право да то чини? Ако и има права да то чини, у којим областима друштвеног живота та правила треба да важе и да ли их треба ограничити? 3. недеља предавање - Шта је устав? Устав као принцип организације државе и устав као заштита правног поретка, односно, као извор легитимитета 4. недеља предавање - Политичка теорија у античкој Грчкој 1 Историјски и политички контекст старе Грчке са посебним освртом на Атински polis. 5. недеља предавање - Политичка теорија у античкој Грчкој 2 Платонова визија идеалне државе. Платонови ЗАКОНИ. Једно фундаментално питање филозофије политике: Да ли државом треба да управља посебно истренирани експерт или закони? 6. недеља предавање - Политичка теорија у античкој Грчкој 3 Аристотелова теорија политике и праведности. 7. недеља предавање - Модерна политичка теорија 1 Појам друштвеног уговора и модерне политичке теорије. Хобсова визија "природног стања". "Природно стање" и "дилема затвореника". Хобсов ЛЕВИЈАТАН. Смисао Хобсовог апсолутизма. 8. недеља предавање - Модерна политичка теорија 2 Локове ДВЕ РАСПРАВЕ О ВЛАДИ. Лок као либерал: право на грађанску непослушност и побуну. 9. недеља предавање - Модерна политичка теорија 3 Хобс, Лок, Русо, Макијавели. 10. недеља предавање - Утилитаризам, рационални избор, Парето-ефикасност Утилитаризам. Бентамов двоструки критеријум "највеће среће највећег могућег броја". Да ли друштво има некакав спољашњи циљ? Основе теорије рационалног избора. Криве индиферетности из микроекономске теорије. Парето ефикасност. 12. недеља предавање - Колективни избор, Eроуова теорема Еровљева теорема немогућности друштвеног избора и њене импликације за конститутивну либералну демократију и уговорну теорију друштва уопште. Појам јавног добра. Теорема "средњег гласача". 13. недеља предавање - Обнављање пређеног градива -
Литература и извори података: Општа обавезна Литература Milorad Stupar: Filozofija politike, Filip Višnjić i Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd, 2010. Аристотел: ПОЛИТИКА
Аристотел: НИКОМАХОВА ЕТИКА књ.1,5 и 6.
Аристотел: УСТАВ АТИНСКИ
Војин Димитријевић: "Шта су људска права", у ЉУДСКА ПРАВА, Београд, 1997, стр.23-32 Војислав Становчић: "Легалитет", одељак из Енциклопедије политиèке културе, Савремена администрација, Београд, 1993, стр.579-593.
Коста Чавошки: "Устав као јемство слободе", у УСТАВ КАО ЈЕМСТВО СЛОБОДЕ, "Филип Вишњић", Београд, 1995, стр.11-33.
Лок: ДВЕ РАСПРАВЕ О ВЛАДИ (књ. 2), ПИСМО О ТОЛЕРАНЦИЈИ
Русо: ДРУШТВЕНИ УГОВОР
Макс Вебер, "Политик алс Беруф", у ПРИВРЕДА и ДРУШТВО. Просвета, Београд. Мил: РАЗМАТРАЊА О ПРЕДСТАВНИЧКОЈ ВЛАДИ, Информатор, Загреб, 1989, (главе 3,6 и 7).
Макијавели: ВЛАДАЛАЦ Милан Подунавац: "Легитимитет", одељак из Енциклопедије политичке културе Милорад Ступар: "Политички ауторитет", "Заједница", "Политичка заједница" одељци из књиге ТЕОРИЈЕ О ПОЛИТИЧКИМ ДУЖНОСТИМА, Филозофско друштво Србије, 1996, стр.31-51 и стр.147-151.
Платон: ДРЖАВА књ.4 и 8
Платон: ПИСМА (7 писмо)
Платон: ЗАКОНИ Хобс: ЛЕВИЈАТАН глава 13-21. |
