|
Курс: Социологија политике (осн.) У оквиру предмета: Социологија политике Предавачи др Јово Бакић, ванредни професор Немања Костић , асистент изборни курс Број бодова: 6.00 Садржај курса: Упознавање са(1)главним савременим социолошким приступима проучавању политике, (2) појмовима и теоријама за изтраживање историјских и актуелних политичких покрета, партија и идеологија, политичке културе и организације власти, (3) методама проучавања политике. Класично, модерно и постмодерно схватање политике. Посебно се пажња посвећује разноврсним струјама у мисли о политици крајем 20. вeкa након нестанка хладног рата и продора глобализације. Упоредно истраживање режима неподељене власти: еволуциja, дoмашај и границе теорија о ауторитарној модернизацији и тоталитаризму. Тито и политичка култура југословенског социјализма. Различита тумачења слома СССР-а. и Југославије. Доминантни обрасци и вредности послесоцијалистичке политичке културе. Однос мисли o политици
и идеологији на почетку 21. века: нови облици антитоталитаризма, антикомунизма, антифашизма, у анти-антифашизма, идеологије глобализма и антиглобализма у послефордистичком капитализму. Циљ изучавања курса: Суочавање различитих теоријских приступа политици и процењивање њихових домашаја, комплементарности и инклузивности. Глобализација, етнички дух времена, превладавање прошлости и ревизија историје у послехладноратовској мисли о политици. App.preduslovi_za_polaganje: Положити:Увод у социологију 1 и 2;Савремене социолошке теорије;Општа историја 19. и 20. века;Социјална историја-Европа и Балкан у 19. и 20. веку;Историја економске мисли;Методологија1;Основи економије Облици наставе:
Предавања и семинари. Интерактивна настава. План курса: 1. недеља семинар - Диктатура, тиранија и деспотизам: историјски садржај и актуелност појмова Расправља се о облицима личне власти на основу студија Тодора Куљића, Берингтона Мура и Љубомира Тадића. Посебна пажња посвећује се теоријском одређењу појмова и разлици која постоји у теоријском одређењу и идеолошкој употреби у свакодневном политичком животу. 2. недеља семинар - Либерализам и конзерватизам Расправља се о садржају појмова либерализам и конзерватизам и о одликама ових двеју идеологија, као и историјској и савременој разлици између конзервативаца и либерала, те конзервативних и либералних странака. Расправа се води на основу прочитаних радова Љубомира Тадића и Мише Ђурковића. 3. недеља семинар - Фашизам: развијени и савремени Расправља се о фашизму између два светска рата и о десном радикализму након 2. светског рата, и посебно након краја Хладног рата. Увиђају се разлике између десног радикализма и конзерватизма, либерализма и различитих социјалистичких струја. Расправља се о европској, америчкој и српској крајњој десници. Расправа се води на основу прочитаних студија Тодора Куљића и Јова Бакића. 4. недеља семинар - Теорије о тоталитаризму: развијене и савремене верзије Расправља се о теоријама о тоталитаризму, њиховој теоријској вредности и идеолошкој сврси. Увиђају се сазнајно вредни доприноси и друштвено-интегративни садржаји теорија о тоталитаризму. Расправа се води на основу прочитаних студија Тодора Куљића. 5. недеља семинар - Социјализам: ауторитарна модернизација и харизма разума Расправа се води на основу прочитаних делова студија Ерика Хобзбаума и Тодора Куљића. Пореде се мане и достигнућа социјализма из перспективе дугог трајања. Анализирају се модернизацијски доприноси социјализма и недостаци. 6. недеља семинар - Приватни живот у социјализму: положај жене, мода и улога медија Расправља се о родном аспекту социјализма и пореди се положај жене у социјалистичким, предсоцијалистичким и постсоцијалистичким друштвима. Расправа се води на основу студије Милана Ристовића. 7. недеља семинар - Дисиденти Расправља се о друштвеном положају и улози дисидената у социјалистичким друштвима уопште и посебно у Југославији. Њиховој функцији прилази се вишестрано и вишеслојно. Расправа се води на основу студија Мире Богдановић и Павла Рака. 8. недеља семинар - Конвертити Расправља се о појму конвертит и његовој примени на друштвену појаву масовног идеолошког преобраћања која је уследила крајем Хладног рата у постсоцијалистичким друштвима, а нарочито у друштву Србије. Предложак за расправу представља студија Тодора Куљића. 9. недеља семинар - Балкан као метафора Расправља се о основним одликама балканистичког дискурса на Западу поводом рата у бившој Југославији. Увиђају се идеолошке функције које балканизам обавља у друштвима Запада. Предложак за дискусију представља студија Милице Бакић Хејден. 10. недеља семинар - Тумачења слома СФРЈ Расправља се о различитим тумачењима и објашњењима слома СФРЈ. Разликује се сазнајна од друштвено-интегративне функције појединих теорија. Предложак за расправу представља део из студије Дејана Јовића. 11. недеља семинар - Тумачења НАТО агресије на СРЈ 1999. године Расправља се о узроцима и поводима, као и идеолошким правдањима и критикама агресије НАТО савеза на СРЈ. Расправа се води на бази прочитаних студија Чомског, Хабермаса и Конрада. 12. недеља семинар - Источна Европа као периферија ЕУ Расправља се о неједнаком статусу и периферном положају друштава Источне Европе у оквиру ЕУ. Предложак за расправу представља студија Ханеса Хофбауера.
Литература и извори података: Општа обавезна Литература Бакић Јово (2004). Идеологије југословенства између српског и хрватског национализма, 1918-1941. Зрењанин: Народна градска библиотека "Жарко Зрењанин". Бакић Хејден Милица (2006). Варијације на тему "Балкан". Београд: ИФДТ. Богдановић Мира (2008). Дисиденти Друге Југославије. Електронска верзија. Ђурковић Миша (2008). Конзерватизам и конзервативне странке. Београд: Службени гласник. Јовић Дејан (2003). Југославија - држава која је одумрла. Загреб: Прометеј. Куљић Тодор (1983). Теорије о тоталитаризму. Београд: ИЦЦ ССО. Куљић Тодор (1987). Фашизам. Београд: Нолит. Куљић Тодор (1994). Облици личне власти. Београд: Институт за политичке студије. Куљић Тодор (2002). Превладавање прошлости. Београд: Хелсиншки одбор за људска права. Куљић Тодор (2005). Тито. Зрењанин: Градска народна библиотека Зрењанин. Куљић Тодор (2008). Послесоцијалистички антикомунизам. Ниш. Мур Берингтон (2001). Друштвени корени диктатуре и демократије. Београд. "Филип Вишњић". Рак Павле. Дисиденти - култура и политика. Београд: Република. Ристовић Милан (2007). Приватни живот код Срба у 20. веку. Београд: Клио. Тадић Љубомир (1972). Традиција и револуција. Београд: Српска књижевна задруга. Тадић Љубомир (1996). Политиколошки лексикон. Београд: Завод за издавање уџбеника. Хобзбаум Ерик (2002). Доба екстрема. Београд: Дерета. Хофбауер Ханес (2004). Проширење ЕУ на исток. Београд: "Филип Вишњић". Општа допунска Литература Бајфорд Јован (2005). Потискивање и порицање антисемитизма. Београд: Хелсиншки одбор за људска права. Бакић Јово (2007). Радикалне идеолошко-политичке крајности савремене Србије. Бал Франсис (1997). Моћ медија. Београд: Клио. Богдановић Марија, Мимица Аљоша (2008). Социолошки речник. Београд: Завод за издавање уџбеника. Куљић Тодор (у штампи). Антифашизам и анти-антифашизам. Манхајм Карл (1968). Идеологија и утопија. Београд: Нолит. Тадић Љубомир (1988). Наука о политици. Београд: Рад. |
