Курс: Основе психологије учења (осн.)
У оквиру предмета: Основе психологије учења
Предавачи

др Ана Пешикан Аврамовић, редовни професор

обавезни курс
Број бодова: 5.00
Садржај курса: Разлике у проучавању процеса учења у општој и педагошкој психологији; педагошка психологија: премет и методе; метод експеримента са паралелним групама и акционо истраживање као специфичне методе у образовним истраживањима; различити теоријски концепти појма учење и њихове педагошке консеквенце; педагошке импликације теорије Пијажеа и Виготског; социо-конструктивистички концепт учења; кључне психолошке претпоставке процеса квалитетног учења/наставе; карактеристике интелектуалног развоја и учење; специфичности школског учења и наставе и њихови различити модели; концепт активног учења и предуслови за његову релизацију; преиспитивање класичних педагошких поставки наставе/учења; предуслови ефиксног учења: физички и психолошки; учењњ, памћење, заборављање; трансфер учења – conditio sine qua non сваког образовања; технике праћења и процене квалитета процеса учења/наставе; заблуде у учењу; мерење ефикасности учења; оцењивање знања, нормативни и критеријски тестови; утицај очекивања наставника на ученичко постигнуће; природа процеса сазнавања и конструкција задатака на различитим нивоима знања према Блумовој ревидираној класификацији.
Циљ изучавања курса: Основни циљ овог предмета јесте да студенти андрагогије науче и разумеју природу процеса учења у институционалном контексту, да препознају примену ових знања у решавању практичних питања учења и наставе у образовном контексту и да освесте потребу да користе психолошке изворе и увиде за разматрање и решавање актуелних образовних проблема.
App.preduslovi_za_polaganje: Положени предмети Општа психологија и Развојна психологија (Психологија зрелог доба).
Облици наставе: Предавања. Активни и интерактивни облици рада: задаци са практичним решавањем одређених питања у процесу учења/наставе; есејски рад са одређеним бројем речи; решавање проблема са задатим садржајем и методологијом; презентације; анализа туђих радова; израда резимеа датог тескта и извлачења књучних речи и питања; вежбе критичког мишљења; мала самостална испитивања; самостална повезивања учених садржаја. Домаћи задаци. Један део оцене се формира из разних облика формативне евалуације (уводни тестови, задаци, домаћи радови; активно учешће у настави; есејски радови; решавање проблема проблемске ситуације за прорађивање садржаја, израда и анализа сценарија за наставну ситуацију; практична примена технике праћења и процене квалитета процеса учења/наставе и сл.) у форми предиспитних обавеза у које улазе и 2 колоквијума; други део оцене (сумарни) чини завршни испит.
nacin_ocenjivanja_rada_i_rezultata: Предиспитне обавезе: различите врсте задатака и активности на часу (решавање проблема, дискусије про ет контра, презентације, оцењивање туђих радова, вежбе критичког рада на тексту итд) и домаћи задаци (налажење аргумената за одбрану одређене позиције, практична примена стечених знања, мала испитивања и сл.) носе 10 поена. Два колоквијума носе 40 поена. Писмени завршни испит носи 50 поена.
Литература и извори података:
Општа обавезна Литература
Antić, S. (2010). Kooperativno učenje – modeli, potencijali, ograničenja, Institut za psihologiju, FF, Beograd (одабрани делови)
Антић, С. (2007). Заблуде у знању које опстају упркос школском учењу. Зборник Института за педагошка истраживања, Вол. 39, бр.1, стр. 48-68
Вучић, Л. (1998). Педагошка психологија. Београд: Савез друштава психолога СР Србије.
Додатни материјали са часа
Ђорђевић, Д. (1988) : Педагошка психологија. Горњи Милановац: Дечје новине (одабрани делови)
Ивић, И., Пешикан, А. и Антић, С. (2003). Активно учење 2. Београд: Институт за психологију (Теоријски поговор, стр. 180-190 и одабрани делови)
Пешикан, А. (2010). Савремени поглед на природу школског учења и анставе – социо-конструктивистичко гледиште и његове практичлне импликације. Психолошка истраживања, вол. 13, бр.2, стр.157-185